Број евидентираних случајева вршњачког насиља у Српској за шест година повећан је више од четири пута, али стручњаци упозоравају на то да званична статистика не показује стварне размјере овог проблема, јер се многи облици непримјереног понашања и даље прећуткују, занемарују или препознају тек када дође до физичког обрачуна, због чега је неопходно озбиљније укључивање породице, школа и надлежних институција у превенцију и заштиту дјеце.

Најважнији факти:

• Број евидентираних случајева вршњачког насиља у Српској порастао је са 21 у 2019. на 90 у 2025. години.
• Стручњаци упозоравају да је стварни број случајева вјероватно знатно већи од званичне статистике.
• Најчешће се занемарују вербално, психолошко и дигитално насиље.
• За ефикаснију превенцију неопходна је снажнија сарадња породице, школа, полиције и надлежних институција.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, објављеним у нацрту стратегије развоја полиције и унутрашњих послова за период од 2027. до 2033. године, број евидентираних случајева вршњачког насиља порастао је са 21 у 2019. на 90 у 2025. години.

У документу је наведено да су извршиоци вршњачког насиља углавном дјечаци те да министарство, у сарадњи са другим субјектима, спроводи превентивне кампање, међу којима је и акција „Стоп вршњачком насиљу“, док се кроз пројекат „Школски полицајац“ обезбјеђује присуство полицијских службеника у школама и њиховој близини.

Нацрт стратегије, који је тренутно у процесу јавних консултација, обухвата развој полиције и унутрашњих послова у наредних седам година.

Стваран број случајева вршњачког насиља вјероватно знатно већи

Универзитетски професор и педагог Небојша Мацановић истакао је за „Глас“ да је стварни број случајева вршњачког насиља вјероватно знатно већи, јер се многи инциденти заташкавају и постају видљиви тек када дође до физичког сукоба међу дјецом.

– При томе често занемарујемо друге облике насиља, попут вербалног, културолошког и насиља путем интернета. Дјеца показују све мање емпатије према другима, због чега често изостаје и заштитничка реакција према вршњацима који су изложени насиљу – рекао је Мацановић.

Наградити дјецу која спријече насиље

Он сматра да школа мора много више пажње да посвети превенцији, кроз чешће радионице са ученицима и родитељима, али и стварање атмосфере у којој се свако дијете осјећа сигурно и прихваћено.

– Требало би подстицати и награђивати дјецу која спријече насиље, а корисно би било преузети и искуства финског програма превенције, који је у кратком периоду ову појаву свео на минимум, а то је да дјеца престају да буду пасивни свједоци и знају да се сви заједно суоче са насилником. Такође, потребно је увести наставни предмет о вршњачком насиљу на факултете који образују кадрове помажућих професија те обезбиједити стручна лица у Министарству просвјете и Републичком педагошком заводу која би се посебно бавила овим проблемом – навео је Мацановић.

Као један од важних корака издвојио је и активирање васпитних центара за дјецу старију од 14 година која испољавају асоцијално понашање. Како је појаснио та мјера постоји у законодавству, али такве установе у пракси нема, док у ФБиХ постоје.

Посебно је указао на потребу да се промијени и однос јавности према дјеци која реагују и покушавају спријечити насиље, наводећи примјер вршњачког обрачуна у бањалучком насељу Лазарево.

– Само је један новинар написао да је дјечак раздвојио учеснике туче, док су остала дјеца снимала обрачун. Након тога више се није говорило о њему, већ о међусобним оптужбама породица и тужбама. Управо је тај дјечак требало да буде у првом плану, да добије медијски простор и, можда, неку награду, да би и друга дјеца била охрабрена да поступе на исти начин – нагласио је Мацановић.

Занемарени сигнали из породице

Да проблем не треба посматрати искључиво кроз понашање дјеце, већ и кроз породичне и друштвене обрасце које усвајају од најранијег узраста, сматра социолог Владимир Васић.

Према његовим ријечима, темељи понашања се формирају у породици, гдје дјеца усвајају моделе односа према другима, али се у појединим случајевима и даље његују погрешни васпитни обрасци, посебно када је ријеч о дјечацима.

– Код дјечака се понекад потенцира, па чак и оправдава, да буду насилнији, арогантнији и грубљи, чиме им се шаље погрешна порука да је прихватљиво насиљем и конфликтом рјешавати проблеме. Зато ме оваква статистика не изненађује, јер је насиље само један од показатеља дубље кризе породичних и друштвених вриједности – истакао је Васић.

Он је упозорио и на све присутније дигитално насиље, које прати промјене у начину на који дјеца остварују социјалне контакте те се са друштвених мрежа све чешће преноси у стварни живот.

Према његовим ријечима, посебно забрињава то што се недовољно пажње посвећује такозваном предделинквентном понашању, односно сигналима који могу указивати на касније озбиљније проблеме.

– То су понашања која често приписујемо нормалном одрастању, попут непоштовања ауторитета и школских обавеза, изостајања са наставе, интересовања за девијантне и хулиганске групе те конзумирања алкохола и цигарета. Иако за таква понашања није могуће изрећи кривичну санкцију, она су важни сигнали да се са дјететом нешто дешава и да му је потребна пажња и помоћ – објаснио је Васић.

Додао је да је могуће утицати на промјену понашања дјеце, али да је за то потребно много рада, пажње и отклањања негативних образаца које усвајају у окружењу.

– Створили смо друштвену климу у којој се девијантно понашање све чешће доживљава као нормално, а насиље као нешто прихватљиво. Довољно је погледати филмове, серије и музику коју дјеца слушају, па и цртане филмове за најмлађе, који су често испуњени грубим насиљем – упозорио је Васић.

Понижавање због одјеће и статуса такође је насиље

Вршњачко насиље није само физички обрачун, већ обухвата и:

• вербално насиље и вријеђање;
• психолошко и емоционално насиље;
• дигитално насиље путем друштвених мрежа;

• културолошко насиље;
• сексуално насиље;
• понижавање због материјалног статуса, одјеће или ствари које дијете посједује.

 Васић jе указао и на то да вршњачко насиље има много шире значење од физичких сукоба, јер обухвата психолошко, емоционално и сексуално насиље, али и понижавање дјеце због њиховог материјалног статуса, одјеће или ствари које посједују.

– Када једно дијете другоме говори да има оригиналне патике или тренерку, а да друго нема, и због тога га понижава, и то је облик насиља. Одрасли то често не примјећују или чак сами подстичу такве разлике. Важно је разумјети и да дјеца која врше насиље често и сама долазе из проблематичних породичних односа и средина у којима нису добила адекватно васпитање – рекао је Васић.

Школа и полиција не могу сами

Као кључ рјешења издвојио је сарадњу породице, образовних установа и институција, уз искрену спремност свих да дјетету помогну, а не да проблем прикривају или пребацују одговорност.

– У школи се најлакше препозна проблематично понашање, али када стручне службе позову родитеље и укажу на проблем, често настаје шум у комуникацији, јер родитељи не желе да прихвате да њихово дијете има проблем – нагласио је он.

Зато је, објаснио је Васић, важно радити на уклањању тих баријера и предрасуда, јер није срамота имати проблем, већ га треба препознати и адекватно рјешавати.

– Полиција и школа не могу саме, потребна је добра сарадња са родитељима. Насиље није приватна ствар породице, већ проблем који се лако преноси на читаву заједницу – поручио је Васић.

Превентивна предавања у школама

Полицијски службеници упознали су ове седмице ученике шестог разреда Основне школе „Петар Кочић“ у Мркоњић Граду о вршњачком насиљу, његовим посљедицама и начинима реаговања на ову појаву током предавања организованог у оквиру кампање „Стоп вршњачком насиљу“.

Помоћник командира Полицијске станице Мркоњић Град Михаел Радичић истакао је да је циљ кампање рано препознавање насиља међу ученицима основних и средњих школа, али и упознавање наставног особља са начинима реаговања те значајем стручне помоћи и савјетовања да би било спријечено понављање насиља.

Предавања о вршњачком насиљу одржана су и у Власеници, гдје је истакнуто да је циљ полицијске кампање „Стоп вршњачком насиљу“ унапређење превенције и подстицање отвореног разговора са дјецом и младима да би сви евентуални случајеви и проблеми били пријављени на вријеме.

* Броја евидентираних случајева вршњачког насиља у Српској:

Година                                 Број случајева

1. 2019.                                                                       21
2. 2020.                                                                       34
3. 2021.                                                                       28
4. 2022.                                                                       48
5. 2023.                                                                       61
6. 2024.                                                                       74
7. 2025.                                                                       90