Како преноси британски „Тe Sun“, ријеч је о петнаестогодишњој Јулејди Искотојак, која је претходно изгубила свијест док ју је отац возио у здравствену установу.

Њен отац Абрахам Искотојак, евангелистички пастор, зауставио је аутомобил када је примјетио да његовој кћерки није добро. Према његовим ријечима, покушао је да провјери да ли дише и има ли пулс, али није успио да утврди знаке живота.

Увјерен да му је кћерка преминула, одлучио је да организује сахрану. Међутим, смрт дјевојчице није потврдио љекар, нити је издата званична потврда о смрти.

Породица је купила ковчег и организовала бдијење истог дана, а рођаци и пријатељи окупили су се у њиховом дому у мјесту Ел Хокоте око 14.30 часова.

Мајка примјетила да се дјевојчица помјера
Док су окупљени оплакивали дјевојчицу, њена мајка Лесвија Риос примјетила је нешто необично.

„Стално сам говорила да је жива, да није мртва. Док сам плакала над њеним ковчегом, отворили смо прозорчић и видјели да се помјера. Будила се и одједном је сјела“, испричала је мајка локалним медијима.

На снимку који се проширио друштвеним мрежама види се како дјевојчица у розе мајици сједи у ковчегу, док јој чланови породице помажу да изађе. Окупљени су узвикивали „Алелуја“, а поједини су јој одмах понудили воду.

Дјевојчица испричала шта се догодило
Након што је дошла свијести, петнаестогодишњакиња је описала тренутке који су претходили њеном губитку свијести.

„Срце је почело веома јако да ме боли, осјећала сам тежину, а онда ми се све замрачило и онесвијестила сам се“, испричала је дјевојчица.
Додала је да се још опоравља од свега што је доживјела.

„Захваљујем Богу и родитељима што сам жива. Руке ми се још тресу, али полако враћам снагу. Ово је било чудо“, рекла је она.

Њен отац признао је да је био потпуно увјерен да му је кћерка преминула.

„Видио сам да више не дише и нисам могао да напипам пулс на њеним зглобовима. Била је то веома тешка ситуација за мене. Није отишла у болницу“, рекао је Абрахам.

Према наводима британског листа, дјевојчица је сада свјесна и опоравља се код куће.

Здравствене власти Гватемале засад се нису оглашавале поводом овог случаја, а није познато шта је изазвало губитак свијести.

(Мондо)

Чланак ДЈЕВОЈЧИЦА УСТАЛА ИЗ КОВЧЕГА НА СОПСТВЕНОЈ САХРАНИ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Овај приступачан облик физичке активности може имати снажан утицај на ваше ментално и физичко здравље, чак и када прелазите знатно мање од оне познате границе од 10.000 корака дневно.

Како свакодневна шетња од 20 минута може утицати на ваше расположење?
Да бисте разумјели зашто је шетња добра за расположење, само замислите одлазак у шетњу „на сунцу, у природи, у прољеће“, каже др Пол Кели, истраживач са Центра за истраживање физичке активности и здравља Универзитета у Единбургу.- Када то изговорите, људи почињу да се смијеше – каже он за Хеалхт.

Постоје и научни докази који поткрепљују ту емоционалну реакцију. Бројне студије указују на то да шетња може побољшати ментално здравље, док сједећи начин живота може угрозити исто. На примјер, истраживања су показала да шетње могу ублажити симптоме анксиозности и депресије.

Према прегледу истраживања из 2024. године, заснованом на 33 раније објављене студије, људи који направе најмање 5.000 корака дневно обично имају мање изражене симптоме депресије од оних који шетају мање. Вјероватно би било потребно нешто више од 20 минута да се направи 5.000 корака – за већину људи који се крећу просјечном брзином хода то је отприлике двоструко више времена – али и краће шетње су корисне за вашу психу.Мања студија из 2022. године показала је да се расположење људи побољшало, а ниво стреса смањио након шетње од 20 до 30 минута у градском парку.

Шта је то што кретање чини корисним за ум?
Према Келијевом истраживању, постоји много могућих разлога за то. Један од њих је да физичка активност, укључујући и ходање, може подстаћи лучење ендорфина који побољшавају расположење. Истраживања указују на то да одржавање активности може чак помоћи у очувању запремине сиве мождане масе, што је важан чинилац когнитивног здравља.

Како свакодневна двадесетоминутна шетња може допринијети здрављу срца?
Када је ријеч о здрављу срца, „предности физичке активности су бројне и вишеструке“, изјавио је др Карл Лави, кардиолог у установи у Луизијани, пише Хеалтх. Његово истраживање показује да вјежбање може побољшати крвни притисак, варијабилност срчаног ритма, функцију ендотела, осјетљивост на инсулин и многе друге факторе повезане са кардиоваскуларним здрављем. И није вам потребан маратонски тренинг да бисте покренули свој организам.

Студија из 2011. године показала је да је, у поређењу са сједилачким начином живота, чак и само 15 минута активности дневно довољно да донесе значајне користи за здравље и дуговјечност.Вриједи напоменути и да та једна шетња од 15 или више минута може бити боља за срце него када се исти број корака направи током више краћих шетњи у току дана, према студији из 2025. године. Истраживачи су савјетовали да шетња траје најмање 10 до 15 минута како би се максимизовали ефекти по кардиоваскуларно здравље.

Чланак КАКО 20 МИНУТА ШЕТЊЕ ДНЕВНО УТИЧЕ НА СРЦЕ И РАСПОЛОЖЕЊЕ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Зато не треба чекати да температура падне испод нуле или да вас први хладан дан затекне са празним акумулатором, лошим брисачима или неодговарајућом течношћу у систему.

Ових пет ствари на аутомобилу вриједи провјерити већ током октобра.

1. Провјерите акумулатор

Акумулатор је једна од првих ствари која може да покаже слабост када температуре почну да падају.

Ако мотор већ сада спорије „заврти“ приликом паљења, свјетла ослабе док покушавате да упалите аутомобил или је акумулатор стар неколико година, добро је провјерити његово стање прије доласка хладнијег времена.

Посебну пажњу обратите на:

• отежано покретање мотора,
• слабљење свјетала приликом стартовања,
• корозију на клемама,
• старост акумулатора.

Провјера у сервису траје кратко, а може вас спасити непријатног изненађења једног хладног јутра.

2. Не заборавите антифриз

Расхладна течност није важна само љети када мотор ради на високим температурама. Одговарајућа концентрација антифриза штити систем и при ниским температурама.

Прије зиме треба провјерити ниво и стање расхладне течности, као и температуру смрзавања смјесе.

Ако нисте сигурни шта је тренутно у систему или када је расхладна течност посљедњи пут мијењана, најсигурније је да то провјери сервис.

Важно је и да различите врсте антифриза не мијешате напамет, јер боја течности сама по себи није поуздан показатељ њеног састава и компатибилности.

3. Провјерите гуме прије хладнијих дана

Гуме су једна од најважнијих ставки када почну киша, ниске температуре и клизав коловоз.

Провјерите:

• дубину газећег слоја,
• притисак у гумама,
• да ли постоје пукотине или друга оштећења,
• старост и опште стање гума.

Пад температуре може да утиче и на притисак у гумама, па га током јесени треба чешће контролисати.

Не треба чекати први снијег да бисте размишљали о зимској опреми. Правовремена припрема значи и мање гужве код вулканизера када дођу први озбиљнији хладни дани.

4. Брисачи и течност за стакла постају посебно важни

Јесења киша, магла, лишће и прљавштина са коловоза значе да ћете брисаче користити све чешће.

Ако остављају трагове, прескачу преко стакла или не уклањају воду равномјерно, вријеме је да размислите о њиховој замјени.

Истовремено провјерите течност за прање вјетробранског стакла.

Како се приближавају температуре испод нуле, љетну течност треба замијенити одговарајућом зимском течношћу која је предвиђена за ниске температуре.

5. Провјерите свјетла и гријање

Дани у октобру постају све краћи, а магла и киша додатно смањују видљивост. Због тога је исправност свјетала посебно важна.

Провјерите да ли исправно раде:

• кратка и дуга свјетла,
• позициона свјетла,
• оказивачи правца,
• стоп-свјетла,
• свјетла за маглу, ако их возило има.

Не заборавите ни гријање и одмагљивање стакала. Ако вјетробранско стакло споро одмагљује или гријање не ради како треба, проблем је боље ријешити сада него када стигну први мразеви.

Неколико минута провјере може спријечити већи проблем

Јесен је добар тренутак и да у гепеку провјерите резервни точак или комплет за поправку гуме, дизалицу, кључ за точкове и другу опрему која вам може затребати на путу.

Ниједна од ових провјера не захтијева много времена, али проблем који се занемари током октобра може постати много непријатнији када стигну хладна јутра.

Зато не чекајте први мраз. Акумулатор, антифриз, гуме, брисачи и свјетла пет су ствари које вриједи провјерити већ сада како би аутомобил спремно дочекао зиму.

Чланак ПРИПРЕМИТЕ АУТОМОБИЛ ЗА ЗИМУ: ОВИХ ПЕТ СТВАРИ ПРОВЈЕРИТЕ ТОКОМ ОКТОБРА се појављује прво на Лакташи Инфо.

У документу „Антропик“ описује могуће сценарије у којима би АИ модели могли покушати да спријече сопствено гашење, прикрију или манипулишу информацијама, па чак и да испоље понашање налик уцјењивању, преноси „Ројтерс“.

Велики дио проспекта посвећен ризицима

Компанија истовремено оцјењује да АИ има потенцијал да трансформише друштво на начин упоредив са индустријализацијом и електрификацијом. Међутим, упозорава да би посљедице неодговорног развоја или употребе АИ могле бити неповратне.

У документу је око 80 од укупно 261 странице посвећено факторима ризика, што је готово двоструко више од 48 страница које описују пословање компаније.

Неочекиване способности АИ модела

„Антропик“ наводи да АИ модели током обуке могу развити неочекиване способности које не буду уочене све док се модели не почну користити у стварном свијету. То би, како се упозорава, могло довести до озбиљних безбједносних проблема.

Компанија такође упозорава да способност модела да препознају када су предмет тестирања може отежати процјену њихове безбједности.

Према наводима из проспекта, АИ модели могу мијењати своје понашање када „знају“ да их неко тестира, што додатно компликује њихову контролу и процјену.

Безбједност захтијева велика улагања

„Антропик“ наводи да су улагања у безбједност АИ система захтјевна и скупа, док је њихов финансијски поврат неизвестан.

Компанија напомиње да мора распоређивати ограничене ресурсе између рачунарске снаге, скупих стручњака за вјештачку интелигенцију и истраживања безбједности.

Нова верзија модела „Опус“

„Антропик“ је прошле седмице представио нову верзију свог модела „Опус“, само десет дана након што је извршни директор Дарио Амодеи објавио есеј од готово 4.000 ријечи у којем је позвао на успоравање развоја најнапреднијих АИ система.

Чланак НАЈПОЗНАТИЈА AI КОМПАНИЈА УПОЗОРАВА: НАПРЕДНА ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА РИЗИК ЗА ЧОВЈЕЧАНСТВО се појављује прво на Лакташи Инфо.

Зато се 29. септембра обиљежава Свјетски дан срца, са циљем да се пажња јавности усмјери на превенцију кардиоваскуларних болести и значај бриге о здрављу срца.

Срце ради непрекидно, сваког дана нашег живота. Ипак, често о њему почнемо озбиљно размишљати тек када се појаве тегобе.

Не чекајте да се појаве симптоми

Један од проблема са кардиоваскуларним болестима јесте што поједини фактори ризика дуго могу проћи незапажено.

Висок крвни притисак често нема јасне симптоме. Исто важи и за повишен холестерол, док се шећерна болест и поремећаји метаболизма могу развијати годинама прије него што особа осјети да нешто није у реду.

Због тога су редовне контроле важне чак и када се осјећамо добро.

Мјерење крвног притиска, контрола шећера и масноћа у крви, разговор са љекаром о породичној историји болести и процјена животних навика једноставни су кораци који могу помоћи да се ризик препозна на вријеме.

Шта можемо учинити за своје срце?

Брига о срцу не подразумијева савршен живот нити велике промјене преко ноћи. Много тога почиње од свакодневних навика.

Кретање је један од најважнијих савезника срца. Редовна физичка активност, чак и брзо ходање, може имати значајан утицај на крвни притисак, тјелесну тежину, шећер у крви и опште здравље.

Важна је и исхрана. Више поврћа, воћа, интегралних житарица, махунарки, орашастих плодова и квалитетних извора протеина, уз мање соли, индустријски прерађене хране и засићених масти, може допринијети здрављу срца.

Пушење је један од значајних фактора ризика, па је престанак пушења међу најважнијим корацима које пушач може направити за своје здравље.

Не треба занемарити ни сан и стрес. Хронични стрес, недовољно сна и стална исцрпљеност могу бити дио шире слике која утиче на здравље организма и кардиоваскуларни систем.

Срце не познаје године

Брига о срцу није тема само за старије особе. Фактори ризика могу се накупљати годинама, па је превенција важна много прије него што се појави озбиљан здравствени проблем.

Висок крвни притисак, повишен холестерол, дијабетес, пушење, физичка неактивност, гојазност, нездрава исхрана и породична историја кардиоваскуларних болести могу повећати ризик.

Неке од тих фактора не можемо промијенити, али на многе можемо утицати.

Зато је можда најважнија порука Свјетског дана срца једноставна: не чекајте да вас срце упозори да бисте почели да бринете о њему.

Једна шетња више. Мање цигарета. Мање соли. Више сна. Контрола крвног притиска. Преглед који одгађамо мјесецима.

Понекад управо мале одлуке направе највећу разлику.

Чланак СРЦЕ ПАМТИ СВАКИ ДАН НАШЕГ ЖИВОТА: ОВО СУ НАВИКЕ КОЈЕ МУ НАЈВИШЕ ШТЕТЕ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Када кажемо имунитет, прва мисао многих су суплементи за његово јачање. Међутим, важно је да знамо да не постоји никаква магична пилула која ће чаробним штапићем створити штит од вируса око вас.

Уз адекватну суплементацију, важно је да не прескачете навике које су кључне за снажан имунитет и отпоран организам. То су добре, старе основе – довољно сна, разноврсна исхрана, редовно кретање, одмор и добра хигијена руку, која је незамјењива у превенцији вируса.

Придржавати се такозване „респираторне хигијене“ – избјегавајте блиске контакте са особама које имају симптоме и останите код куће ако се разболите.

Посебно има смисла обратити пажњу на затворене просторије у којима током хладнијих мјесеци проводимо много више времена. Редовно провјетравање, уз избјегавање дугог боравка у загушљивом простору, једноставна је навика коју можемо увести одмах, а која може много да помогне.

Ако размишљате о вакцинацији, сада је прави тренутак да се распитате о доступности и о томе да ли се она препоручује за вас или чланове породице. Вакцина против грипа најефикаснији и најбезбједнији вид индивидуалне и колективне заштите, а циљ вакцинације је да смањи обољевање, смртност и преношење вируса.

Важно је знати да се заштита од вируса вакцинацијом не ствара истог дана, већ је потребно око двије до три недјеље да се развије имунитет након вакцинације, због чега нема смисла чекати интензивно ширење вируса.

Чланак СЕЗОНА ГРИПА САМО ШТО НИЈЕ ПОЧЕЛА: САЧУВАЈТЕ ЗДРАВЉЕ УЗ ПРАВЕ МЈЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Ипак, ако вам је циљ да потрошите што више калорија, смршате или ојачате мишиће, између ове двије активности постоје одређене разлике.

Према подацима које преноси Хеалтхлине, бицикл углавном односи побједу када се пореде потрошене калорије током једнаког времена и при приближно истом интензитету. Ходање, с друге стране, има своје предности, посебно као активност при којој тијело носи сопствену тежину.

Шта троши више калорија?
За особу тешку око 68 килограма, 30 минута лаганије вожње бицикла може потрошити приближно 240 калорија, док ходање одговарајућег интензитета троши око 154 калорије.

При умјереном интензитету разлика је још видљива – вожња бицикла троши приближно 285 калорија за пола сата, а ходање око 179.

Код већег интензитета процјена је око 357 калорија за бицикл и 250 за ходање.

Дакле, ако имате мало времена, а циљ вам је већа потрошња калорија, бицикл може имати предност.

Која активност више ангажује мишиће?
И ходање и бициклизам ангажују велики број истих мишића, укључујући глутеусе, задњу ложу и мишиће листова.

Код вожње бицикла квадрицепси имају израженију улогу, посебно током потиска педале, а мишићи генерално морају да произведу већу силу.

Због тога бициклизам може снажније ангажовати мишиће доњег дијела тијела.

А шта је боље за сагоријевање масти?
Ту одговор није исти.

Једно истраживање наведено у тексту показало је да је при истом интензитету ходање довело до већег метаболизма масти него вожња бицикла.

Ходање је, за разлику од бициклизма, активност при којој тијело носи сопствену тежину, што доноси и одређене додатне предности.

Шта је боље ако желите да смршате?
Мршављење прије свега зависи од укупне потрошње и уноса енергије, па ниједна од ове двије активности сама по себи није чаробно рјешење.

Пошто бицикл може потрошити више калорија током једнаког времена, може бити практичнији избор за особу која жели да повећа потрошњу, али нема много времена за тренинг.

Ипак, важније је изабрати активност коју ћете моћи редовно да практикујете. Ходање, бициклизам или комбиновање обје активности могу бити дио плана за регулисање тјелесне тежине.

Шта ако имате проблема са зглобовима или леђима?
Обје активности имају мањи утицај на зглобове од бројних других облика вјежбања, али избор зависи од конкретног проблема.

Ако вам активности током којих тијело носи сопствену тежину изазивају бол, бицикл може бити пријатнија опција. С друге стране, положај тијела током дуже вожње бицикла неким особама с боловима у леђима може сметати, па им ходање може више одговарати.

Особе које имају повреду, хроничне болове или друго здравствено стање требало би да се прије започињања новог програма вјежбања посавјетују са здравственим радником.

Шта на крају изабрати?
Ако желите да за краће вријеме потрошите више калорија и додатно ангажујете мишиће ногу, предност може имати бицикл.

Ходање је, међутим, доступније, не захтијева посебну опрему и представља активност при којој тијело носи сопствену тежину.

Најбољи избор зато је онај који можете уклопити у свакодневни живот и којег ћете се дугорочно придржавати. Хеалтхлине наводи да су и ходање и бициклизам одлични облици физичке активности, а могу се и комбиновати.

Чланак ХОДАЊЕ ИЛИ ВОЖЊА БИЦИКЛОМ: ШТА ЈЕ БОЉЕ ЗА МРШАВЉЕЊЕ И ТРОШЕЊЕ КАЛОРИЈА се појављује прво на Лакташи Инфо.

Рођен у Добоју 1990. године, Кузмић је кошаркашки пут започео у бањалучком Борцу, а потом преко клубова у Финској и Шпанији стигао до НБА лиге. Године 2012. изабран је као 52. пик на НБА драфту од стране Голден Стејт Вориорса, за које је наступао од 2013. до 2015. године.

Највећи тренутак његове НБА каријере догодио се 2015. године, када је са Голден Стејтом освојио НБА шампионски прстен. Тиме је започела листа трофеја која ће у наредним годинама постати један од најупечатљивијих сегмената његове каријере.

Након НБА епизоде, Кузмић је играо за Панатинаикос, а потом и Црвену звезду, са којом је у сезони 2016/17 освојио регионалну АБА лигу и домаће првенство и Куп. У истој сезони проглашен је и за МВП-а Евролиге за јануар 2017. године.

Услиједио је прелазак у Реал Мадрид, гдје је 2018. године освојио и титулу првака Европе, чиме је Кузмић постао један од ријетких кошаркаша који су у каријери освајали и НБА лигу и Евролигу. Са Реалом је освојио и првенство Шпаније у сезони 2017/18.

Његова богата колекција трофеја није се ту завршила. Са Црвеном звездом је током каријере освојио три титуле АБА лиге, четири првенства Србије и четири Купа Радивоја Кораћа, док је са Панатинаикосом освојио и Куп Грчке.

Кузмић је био и репрезентативац Србије, са којом је 2017. године освојио сребрну медаљу на Европском првенству.

Ипак, десета епизода подкаста није усмјерена само на бројке, медаље и трофеје.

У разговору са Сашом Чађо, Кузмић говори о путу који га је одвео од Републике Српске до НБА лиге и највећих европских клубова, о животу далеко од куће, искуствима која је стекао током година проведених у иностранству, али и о односу према мјесту из којег је потекао.

Пројекат „Назад у Српску“ управо кроз приче успјешних људи из различитих области настоји да отвори питање повратка, везе са родним крајем и могућности да се искуство стечено ван Републике Српске поново стави у функцију живота и рада код куће.

Прича Огњена Кузмића посебно је занимљива јер је његов професионални пут обухватио све највише нивое кошарке — од локалних клубова, преко европских великана, до НБА шампионата и репрезентативних успјеха.

Од Добоја до Сан Франциска, Мадрида и Београда, а затим поново до Републике Српске и Добоја — разговор са Кузмићем доноси причу о великој спортској каријери, али и о томе шта остаје када се заврше сезоне, утакмице и путовања.

Десета епизода подкаста „Back to Srpska са Сашом Чађо“ доступна је на YouTube каналу подкаста.

Чланак ОД ДОБOЈА ДО НБА ШАМПИОНА И НАЗАД У СРПСКУ: ОГЊЕН КУЗМИЋ ГОСТ JE 10. ЕПИЗОДЕ ПОДКАСТА „НАЗАД У СРПСКУ СА САШОМ ЧАЂО“ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Кофеин заиста може привремено да повећа будност и концентрацију, па нема разлога да кафу проглашавамо лошом навиком ако нам прија. Али ако покушавате да смањите њен унос или примјећујете да вам је потребно све више кофеина да бисте се разбудили, постоје и други начини да организму пошаљете сигнал да је вријеме за нови дан.

Ниједан јутарњи ритуал неће гарантовати енергију „до вечери“, али неколико једноставних навика може да помогне да се брже разбудите и током дана имате стабилнији ритам.

1. Чим устанете, пустите дневну свјетлост
Један од најједноставнијих јутарњих потеза не захтјева ни храну ни суплемент.

Отворите завјесе, приђите прозору или, још боље, изађите напоље.

Јутарња свјетлост помаже унутрашњем биолошком сату да добије информацију да је дан почео. Излагање свјетлости након буђења повезано је са регулацијом циркадијалног ритма, који утиче на будност током дана и поспаност увече.Зато неколико минута напољу може бити корисније од јутра проведеног у полумрачној соби уз телефон.

2. Попијте воду, али не очекујте чудо од једне чаше
Током ноћи неколико сати не уносимо течност, па је сасвим логично да након буђења попијемо воду.Ако сте благо дехидрирани, надокнађивање течности може помоћи да се осјећате боље и будније.

Али чаша воде ујутру нема посебну способност да „покрене метаболизам“, очисти организам од токсина или обезбиједи енергију до краја дана.

Најважније је да током читавог дана уносите довољно течности, а јутарња чаша може једноставно бити добар почетак те навике.

3. Покрените тијело прије него што сједнете за сто
Не морате у шест ујутру да одрадите озбиљан тренинг.

Кратка шетња, неколико вјежби истезања или десетак минута лаганог кретања могу бити довољни да се тијело размрда послије сна.

Ако можете да спојите кретање са изласком напоље, добијате двије јутарње навике одједном – физичку активност и дневну свјетлост.

Важнија од интензитета је редовност. Циљ није да се исцрпите чим устанете, већ да прекинете стање мировања у којем сте провели претходних неколико сати.4. Доручак не мора свако да једе, али ако га једете нека вас заиста засити
Тврдња да је доручак обавезно „најважнији оброк у дану“ превише је поједностављена. Неки људи се одлично осјећају када једу убрзо након буђења, док другима први оброк прија нешто касније.

Али ако доручкујете, пециво или нешто веома слатко није једина опција.

Оброк који садржи протеине, влакна и извор квалитетних масти може бити заситнији и помоћи да не огладните врло брзо, пренпоси БлицЖена.

Јаја уз поврће и интегрални хљеб, грчки јогурт са воћем и орашастим плодовима или овсене пахуљице уз јогурт и сјеменке само су неке од једноставних комбинација.

Не постоји једна намирница која ће „напунити батерије“ до вечери. Важан је укупан начин исхране током дана.

5. Не почињите дан скроловањем из кревета
Телефон нам често заврши у руци прије него што смо поштено отворили очи.Неколико минута лако постане пола сата током којег смо већ прочитали вијести, провјерили поруке, видјели туђе проблеме и почели да размишљамо о свему што нас чека.

Ако можете, првих неколико минута јутра оставите без екрана.

Устаните, отворите прозор или завјесе, попијте воду, истуширајте се, прошетајте пса или направите доручак прије него што почнете да одговарате свијету.

Неће вам то дати физичку енергију попут кофеина, али може да спријечи да дан започнете осјећајем да већ заостајете.

А шта ћемо са кафом?
Ако волите кафу и добро је подносите, не морате да је се одрекнете само зато што постоје друге здраве јутарње навике.

За већину здравих одраслих особа умјерен унос кофеина може бити део нормалне исхране.

Проблем може настати када кафа почне да надокнађује оно што организму заправо недостаје – довољно сна.

Ако спавате пет сати, ниједна комбинација воде, истезања, хладног туша и јутарње свјетлости неће претворити то у осам сати одмора.

Чланак ЈУТАРЊЕ НАВИКЕ КОЈЕ МОГУ ДА ВАС РАЗБУДЕ И БЕЗ ШОЉИЦЕ КАФЕ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Током спавања организам губи одређену количину воде дисањем и знојењем. Због тога стручњаци препоручују да се унос течности настави убрзо након буђења.

Истраживање објављено 2020. године у часопису Psychological Research показало је да дужи период без уноса воде може неповољно утицати на неке когнитивне функције, укључујући расуђивање и доношење одлука.

Ванредни професор клиничке исхране на Универзитету NYU Steinhardt Ethan Balk савјетује да се обрати пажња на то како унос воде ујутро утиче на опште стање и ниво енергије.

„Уколико одлучите почети с овом праксом, довољна је количина од 250 до 500 милилитара воде“, наводи професор.

То може бити једноставан начин да се дан започне уносом течности, али потребе за течношћу разликују се од особе до особе.

Вода може ублажити нелагоду након кафе

Започињање дана водом умјесто кафом може бити корисно и особама којима кафа на празан желудац изазива нелагоду.

Вода помаже нормалном функционисању организма и пробавног система, док код неких људи може ублажити осјећај нелагоде који се јавља након кафе.

Према наводима из текста, топла вода може стимулисати јутарњу пробаву, а нека истраживања указују и на могуће користи њеног уноса прије оброка. Ипак, за чвршће закључке о директном утицају температуре воде на пробаву потребна су додатна истраживања.

Он истиче да пијење воде ујутро може смањити нелагоду у желуцу коју касније може изазвати кафа, али наглашава да реакција зависи од особе.

Колико воде пити током дана?

Јутарња чаша воде може бити добар почетак, али важније је да се довољан унос течности одржава током цијелог дана.

Америчка академија за нутриционизам и дијететику наводи оквирну укупну дневну потребу од око 2,7 литара течности за жене и 3,7 литара за мушкарце, при чему се у тај унос рачунају и течност из хране и друга пића.

Редован унос течности важан је за нормално функционисање организма, посебно током топлијих дана и физичке активности.

Ипак, умјерен унос кафе сам по себи не значи да треба драстично повећавати количину воде коју пијете.

„Уобичајена дневна доза износи од једне до три шољице кафе. Ако се ујутро осјећате исцрпљено, покушајте прво попити чашу воде и пратити како то утиче на ваш организам“, закључује професор, преноси Побједа.

Напомена: Потребе за течношћу разликују се од особе до особе и зависе од здравственог стања, физичке активности, температуре и других фактора. Јутарња чаша воде може бити корисна навика, али не представља замјену за савјет љекара нити лијечење здравствених тегоба.

Чланак ЗАШТО БИ ТРЕБАЛО ДА ПОПИЈЕТЕ ЧАШУ ВОДЕ ПРИЈЕ ПРВЕ ЈУТАРЊЕ КАФЕ се појављује прво на Лакташи Инфо.