Болести срца и крвних судова и даље су међу водећим узроцима смрти широм свијета. Иза статистика, међутим, стоје људи који често нису ни знали да имају висок крвни притисак, повишен холестерол или друге факторе ризика све док се није појавио озбиљан проблем.

Зато се 29. септембра обиљежава Свјетски дан срца, са циљем да се пажња јавности усмјери на превенцију кардиоваскуларних болести и значај бриге о здрављу срца.

Срце ради непрекидно, сваког дана нашег живота. Ипак, често о њему почнемо озбиљно размишљати тек када се појаве тегобе.

Не чекајте да се појаве симптоми

Један од проблема са кардиоваскуларним болестима јесте што поједини фактори ризика дуго могу проћи незапажено.

Висок крвни притисак често нема јасне симптоме. Исто важи и за повишен холестерол, док се шећерна болест и поремећаји метаболизма могу развијати годинама прије него што особа осјети да нешто није у реду.

Због тога су редовне контроле важне чак и када се осјећамо добро.

Мјерење крвног притиска, контрола шећера и масноћа у крви, разговор са љекаром о породичној историји болести и процјена животних навика једноставни су кораци који могу помоћи да се ризик препозна на вријеме.

Шта можемо учинити за своје срце?

Брига о срцу не подразумијева савршен живот нити велике промјене преко ноћи. Много тога почиње од свакодневних навика.

Кретање је један од најважнијих савезника срца. Редовна физичка активност, чак и брзо ходање, може имати значајан утицај на крвни притисак, тјелесну тежину, шећер у крви и опште здравље.

Важна је и исхрана. Више поврћа, воћа, интегралних житарица, махунарки, орашастих плодова и квалитетних извора протеина, уз мање соли, индустријски прерађене хране и засићених масти, може допринијети здрављу срца.

Пушење је један од значајних фактора ризика, па је престанак пушења међу најважнијим корацима које пушач може направити за своје здравље.

Не треба занемарити ни сан и стрес. Хронични стрес, недовољно сна и стална исцрпљеност могу бити дио шире слике која утиче на здравље организма и кардиоваскуларни систем.

Срце не познаје године

Брига о срцу није тема само за старије особе. Фактори ризика могу се накупљати годинама, па је превенција важна много прије него што се појави озбиљан здравствени проблем.

Висок крвни притисак, повишен холестерол, дијабетес, пушење, физичка неактивност, гојазност, нездрава исхрана и породична историја кардиоваскуларних болести могу повећати ризик.

Неке од тих фактора не можемо промијенити, али на многе можемо утицати.

Зато је можда најважнија порука Свјетског дана срца једноставна: не чекајте да вас срце упозори да бисте почели да бринете о њему.

Једна шетња више. Мање цигарета. Мање соли. Више сна. Контрола крвног притиска. Преглед који одгађамо мјесецима.

Понекад управо мале одлуке направе највећу разлику.