Тренутно на свјетско тржиште утичу истовремено два „црна лабуда“: ширење вируса корона и пад цијена нафте. Али тренутна криза има и другу страну. Ипак, неки економисти и у томе виде шансу.

Борис Порфирјов, директор Института за општепривредно прогнозирање Руске академије наука, истиче да је на кинеском језику ријеч „криза“ представљена са два хијероглифа: први значи „опасност“, а други „могуц́ност“ или „шанса“.

Нове шансе Порфирјов већ види, на примјер, у значајном повећању производње и продаје неколико типова робе као што су тестови за утврђивање COVID-19, медицинска техника (респиратори), средства за санитарну и хигијенску заштиту како становништва, тако и медицинског особља.

Списку се може додати и опрема за дугорочно чување хране и лијекова, техника за рад на даљину (компјутери, таблети и софтвери), као и системи за видео-надзор и контролу кретања људи. Исто се односи и на логистичке услуге, јер сва та роба мора некако бити испоручена потрошачима.

Иако „црни лабудови“ одлазе, непрофитабилне фирме пропадају

Порфирјов је прецизирао да ће након окончања пандемије потражња за вец́ином ових производа остати, а цијене ће опадати, то јест, на та тржишта ће доћи нови произвођачи и конкуренција ће се појачати.

Георгиј Остапкович, директор Центра за тржишна истраживања „Више школе економије“, убијеђен је да ће епидемија спасити тржиште од оних који, у суштини, не доносе користи економији, вец́ само привлаче финансијска средства. Ово је карактеристично за сваку кризу, а не само за тренутну.

„На примјеру Русије видимо да имамо око 30 одсто непрофитабилних компанија. Добро би било да се оне уклоне са тржишта, промијене врсту активности или менаџмент. Али то не значи да ће њихова мјеста бити ослобођена. Доћи ће нове компаније са напреднијим руководиоцима“, претпоставља професор „Више школе економије“.

„Предузеће које нема зараде нити депозита, а на текуц́ем рачуну нема велику суму новца, неће преживјети. Не знам да ли ће инвеститори почети да извлаче свој новац из тих компанија, јер то није једноставно урадити. Али дефинитивно неће улагати у њих“, истиче експерт.

Општи економски пад је у великој мјери посљедица поремећаја производних ланаца, јер не можемо побјећи од чињенице да Тајван производи рачунарске чипове, Њемачка – алатне машине, а САД и ЕУ – цивилне авионе.

Вирус корона је подсјетио свијет да смо сви повезани и да нико није у стању да се прилагоди стању самодовољности. Трговински ратови ће сада вјероватно бити дио прошлости.

Нафта поклања слободу

Још један важан моменат на који је Георгиј Остапкович скренуо пажњу јесте да ће јефтина нафта омогућити економијама у развоју да брже и у већој мјери усмјере улагања у заиста важна подручја: иновације, медицину, социјална плаћања и друге елементе људског капитала.

Са друге стране, јефтина нафта ће смањити улагања у обновљиву енергију. Остапкович је истакао да државе и компаније то раде само када су традиционални извори енергије у дугорочној перспективи скупљи од развоја алтернативних.

Али не треба се надати да ће ниске цијене горива дуго остати такве.

„Према нафтном билансу, резерве су и даље пуне, довољне су за 50 и чак за наредних 100 година. Проблем је у томе што нафте за лако експлоатисање скоро да и нема више, а главне залихе су концентрисане тамо одакле их је тешко извући. На примјер Венецуела. Потребна су велика улагања да би се развила њена налазишта нафте. Без тога нико ни покушати експлоатацију“, сматра експерт.

Ово такође утиче и на потрошачке стандарде. Производи за дугорочну употребу се све више изнајмљују, а не купују, што се слива у такозвану економију заједничке потрошње (каршеринг, изнајмљивање некретнина, кућних и покретних уређаја и тако даље). Штавише, овај тренд се најјасније види код младе генерације која више не плаћа за скупу робу, већ за утиске и осјећаје.

Све то ће, наравно, утицати на произвођаче. Kонкуренција ће се појачати, све важнији ће бити квалитет, а не квантитет, што ће у сваком случају ићи у корист потрошача.

Масовног преласка на рад на даљину неће бити

Очигледно је и да ће се промијенити тржиште рада. Kомпаније сада пребацују запослене на режим рада на даљину. Али стручњак не савјетује да се заносимо идејом да ће након окончања пандемије сви одустати од изнајмљивања канцеларија.

„Наравно, са становишта буџета компаније, у почетку то може бити корисно. Међутим, овђе ћемо се суочити са својеврсним кршењем радне дисциплине, јер ће многи запослени једноставно изгубити продуктивност“, истиче Остапкович.

Могуће варијанте: или ће такви запослени изгубити посао и на њихово мјесто ће доћи дисциплинованији радници, или ће им се плаћати хонорарно, као фриленсерима. Било како било, можемо се опростити с обавезним осмочасовним радним даном.

Осим тога, основне сфере које формирају економију, не раде од куће: ни металуршке фабрике, ни фабрика тјестенина, ни нафтна предузећа, пољопривредне компаније нити фирме које се баве логистиком. Надамо се да ни сфере грађевине и медицине неће прећи на рад на даљину.

Међутим, и прије пандемије, свијет је ушао у четврту индустријску револуцију, а у многим индустријама се све више користе разне машине с управљањем на даљину, а произвођачи аутомобила активно раде на конструисању беспилотних возила за превоз робе. Епидемија ће додатно подстаћи човјека на активнији развој и примјену нових технологија.