У моментима када се свијет и даље суочава с пандемијом COVID-19, милиони људи у најсиромашнијим земљама све више постају рањивији на економску кризу и несигурност по питању приступа храни, упозоравају стручњаци Уједињених нација (УН).

Према УН-овом Свјетском програму за храну (WFP), економски изгледи и ризици по питању несигурности хране и даље се погоршавају због посљедица пандемије, што представља посебну пријетњу регионима у Африци који се већ суочавају с екстремним сиромаштвом, пише агенција Анадолија.

Процјењује се да би 265 милиона људи 2020. године могло завршити у сиромаштву, што би било двоструко више него 2019.

Сусанна Сандстром, шефица Одјељења за економију и тржишта WFP-а, у разговору за АА истакла је да глобални економски пад посебно тешко погађа економије земаља с ниским приходима.

“Земље које у великој мјери овисе о туризму, дознакама, увозу хране или извозу примарних производа суочиће се с доста тешком ситуацијом”, рекла је Сандстром те додала:

“Они људи који су већ живјели испод глобалне границе сиромаштва, сада остају и без посла. Они су ти који би могли претрпјети највећу штету”, казала је Сандстром.

Истакла је да се економска несигурност, због заустављања дознака и губитка посла, претвара у прехрамбену несигурност, која је погоршана и порастом цијена хране.

“Подручја с највећим ризиком углавном су земље у Африци које се већ суочавају с економским проблемима и несигурношћу по питању хране”, рекла је Сандстром, првенствено мислећи на Јужни Судан, Нигерију, Анголу и Блиски Исток.

Додала је да су избјеглице које живе у камповима посебно изложени санитарним и економским ефектима пандемије COVID-19.

Сандстром је истакла да криза COVID-19 често има снажнији ефекат на урбана подручја због учинка новчаних прихода.

“Људи на селу још увијек могу себи осигурати храну бављењем пољопривредом, док људи у градским срединама више зависе од хране с тржишта”, казала је.