Рад интерент портала Лакташи Инфо подржан је од Министарства спољних послова Србије - Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону

ministarstvo-poslova

ЗА САМО 10 ГОДИНА: ЦИЈЕНА КВАДРАТА СТАНА ВИШЕ НЕГО УДВОСТРУЧЕНА

15. новембар 2026.

Подијелите вијест:

ЗА САМО 10 ГОДИНА: ЦИЈЕНА КВАДРАТА СТАНА ВИШЕ НЕГО УДВОСТРУЧЕНА

За актуелну просјечну цијену једног квадрата новог стана, грађани Републике Српске прије 10 година су могли купити два квадрата и да им остане 400 марака, показују то подаци Републичког завода за статистику.
Сем раста цијене, расла је и потражња, па у посљедњих неколико година свједочимо експанзији станоградње у Републици Српској.

Најновији подаци ове институције који су објављени говоре о стању у области станоградње и продаје, односно куповине, у трећем тромјесечју ове године, па смо те податке упоредили са истим периодом 2016.

Колико је коштао квадрат стана прије десет година?
Када се вратимо десет година уназад, у периоду од јула до септембра, односно у трећем тромјесечју, у цијелој Републици Српској продато је 288 станова, а од тога 33 у Бањалуци.

Просјечна цијена квадрата у Српској, те већ давне године, износила је 1.353 КМ.

Од те цијене на грађевинско земљиште се односило 145 КМ, на трошкове грађења и добит извођача радова отпадале су 852 КМ, а остале трошкове и ПДВ 356 КМ.

Колико су поскупјели станови у Републици Српској?
Десет година послије, односно у трећем тромјесечју ове године, сви бројеви знатно су већи.

Од јула до септембра у Српској је продат 921 стан, од чега у Бањалуци 367.

Просјечна цијена је дупло скочила, па износи 3.103 КМ.

На грађевинско земљиште отпадају 404 КМ, на трошкове грађења и добит извођача радова 1.802 КМ, а на остале трошкове и ПДВ 897 КМ.

Тако је за 10 година просјечна цијена квадрата новог стана скочила за чак 1.750 КМ.

Колико је поскупио квадрат стана у центру Бањалуке?
Драган Милановић, директор агенције „Ремаx“ из Бањалуке, истиче да су цијене знатно расле од 2020. године.

„Већ 2021. године могли сте купити квадрат стана у центру града за 2.500 КМ, сада је то већ 5.000 КМ и више. Највећи раст је забиљежен 2022. године, када је дошло до рата у Украјини и наглог поскупљења грађевинског материјала, а самим тим и улазних трошкова за инвеститоре. Тада је цијена новоградње расла 30 до 40 одсто. Осталих година, можемо да говоримо о органском расту цијена“, каже он за „Независне новине“.

Други параметар на основу којег се формира цијена јесте потражња.

„Има више аспеката раста потражње. Један је и дугорочни раст цијена некретнина и то је нека врста штедње. Увијек имамо дио купаца који купују за становање, али имамо и дио људи који купују као инвестицијске некретнине“, каже Милановић.