Раст цијена енергената на свјетском тржишту могао би додатно оптеретити грађане и привреду Републике Српске, кроз скупље гориво, транспорт и храну, док економисти упозоравају на пад куповне моћи, веће трошкове производње и ризик од успоравања привредне активности. Енергенти би могли поскупјети 32 одсто

Свјетска банка у најновијем извјештају прогнозира да би цијене енергената на глобалном тржишту ове године могле порасти за 32 одсто, у односу на ранију процјену од 24 одсто.

Као главне разлоге наводи сукобе на Блиском истоку и поремећаје у снабдијевању, уз очекивану просјечну цијену нафте “брент” од 92 долара по барелу и раст цијена гаса у Европи од готово 60 одсто.

Посебан разлог за забринутост представља могућност додатног поскупљења минералних ђубрива и хране, јер су високи трошкови производње већ оптеретили пољопривреднике и потрошаче.

Нови раст цијена енергената могао би додатно погоршати постојеће стање, повећати трошкове пољопривредне производње и појачати притисак на цијене домаћих прехрамбених производа.

Економиста Игор Гавран истакао је за “Глас” да су прогнозе засноване на тренутним глобалним околностима, али да би смиривање сукоба на Блиском истоку и у Украјини могло релативно брзо довести до стабилизације тржишта и пада цијена.

– Ова прогноза важи под претпоставком да садашња ситуација не буде промијењена. Уколико дође до примирја и нормализације снабдијевања, могло би доћи до релаксације тржишта и пада свјетских цијена – рекао је Гавран.

Он је навео да би посљедице за Републику Српску могле бити блаже када је ријеч о ђубривима, с обзиром на снабдијевање гасом из Русије, али да је тржиште горива изразито зависно од увоза.

– Код горива смо зависни од увоза и глобална кретања непосредно се одражавају на домаће цијене. Ипак, оне су већ веома високе па је тешко очекивати знатно погоршање без нових великих поремећаја – истакао је Гавран.

Према његовим ријечима, дугорочно највећи проблем представља производња хране, јер се домаћи пољопривредници, осим са скупљим ђубривима и другим инпутима, суочавају и са неравноправном конкуренцијом увозних производа.

Економиста Милош Грујић оцијенио је да би се раст цијена нафте и нафтних деривата на домаћим бензинским пумпама могао осјетити већ током наредних седмица, док би скупља енергија постепено повећавала трошкове производње и транспорта.

– На тржишту горива слиједи директно преливање берзанских осцилација. Истовремено, тржиште електричне енергије у Републици Српској заштићено је до краја године захваљујући домаћој производњи, али притисак на производну цијену струје остаје па би питање поскупљења могло бити актуелно почетком наредне регулаторне године – рекао је Грујић.

Он је нагласио да ће скупљи транспорт и сировине смањити профитне марже предузећа, док ће раст цијена хране и основних производа додатно умањити куповну моћ становништва.

Посебно осјетљива је пољопривреда, јер високе цијене минералних ђубрива повећавају трошкове производње и могу утицати на приносе и цијене домаће хране.

– Комбинација скупљих инпута, транспорта и слабије потрошње ствара стагфлаторне притиске. Предузећа, нарочито мала и средња, могла би се суочити са проблемима ликвидности, смањеном конкурентношћу и одгађањем инвестиција, док би скупљи капитал додатно отежао измиривање обавеза – истакао је Грујић.

Игор Гавран је упозорио и да евентуални пад свјетских цијена не значи нужно и појефтињење на домаћем тржишту.

– Због тога је важно да надлежне институције прате понашање трговаца и реагују када се смањење трошкова не преноси на потрошаче – казао је Гавран.