Рад интерент портала Лакташи Инфо подржан је од Министарства спољних послова Србије - Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону

ministarstvo-poslova

У МРКОЊИЋ ГРАДУ СЛУЖЕН ПАРАСТОС СТРАДАЛИМ СРБИМА

4. август 2026.

Подијелите вијест:

У МРКОЊИЋ ГРАДУ СЛУЖЕН ПАРАСТОС СТРАДАЛИМ СРБИМА

Његова светост патријарх српски Порфирије, уз саслужење архијереја Српске православне цркве служио је у Мркоњић Граду парастос српским жртвама у оквиру централног обиљежавања Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у хрватско-муслиманском погрому над Србима из Републике Српске Крајине и Републике Српске 1995. године.

Обиљежавању присуствују предсједници Републике Српске и Србије Синиша Каран и Александар Вучић, предсједник Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, предсједник Скупштине Србије Ана Брнабић, предсједник Владе Српске Саво Минић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.

Присутни су и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Радан Остојић, министар унутрашњих послова Жељко Будимир, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, министар одбране Србије Братислав Гашић, замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић, предсједник ДНП-а Црне Горе Милан Кнежевић.

Обиљежавању присуствују и српски представници у заједничким инстуцијама, представници општина и градова Републике Српске, као и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.

У Мркоњић Граду су и прослављени српски кошаркаши Жељко Ребрача и Дејан Томашевић.

Након парастоса слиједи бесједа Његове светости патријарха српског Порфирија, те духовно-умјетнички програм и обраћање званичника.

Организатори обиежавања овог историјског догађаја су одбори за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске и Владе Републике Србије.

Злочиначка акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба.

На ажурираној евиденцији „Веритаса“ налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и послије ове акције, међу њима је 1.250 цивила од којих су око три четвртине биле старије од 60 година.

Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година – што представља посебан „црни рекорд“ грађанског рата деведесетих на простору бивше Југославије, указују у „Веритасу“.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.