Специјални извјестиоци УН-а за заштиту права на слободу мишљења и права на слободу мирног окупљања затражили су од власти Републике Српске повлачење измјена Kривичног закона РС којим се криминализује клевета.

Ова реакција услиједила је након иницијативе више организација цивилног друштва међу којима је био и Транспаренси Интернешнл у БиХ.

Анализирали су детаљно чланове закона и упозорили да би произвољно тумачење бројних одредби могло послужити за сузбијање слободе говора и слободе изражавања.

Kако се наводи, Члан 208а криминализује ‘увреду’ другог лица а како је појам „увреде“ веома субјективан и отворен за најразличитија тумачења, постоји ризик произвољног тумачења што може онемогућити политичке карикатуре или сатиру на рачун политичких личности, а то су дозвољени облици изражавања.

Такође члан 208 криминализује ако неко „проноси било шта из личног или породичног живота неког лица што може шкодити његовој части или угледу“ а предложеном одредбом нису утврђени разумни изузеци, као нпр. откривање у јавном интересу.

Такође се наводи поједине одредбе могу имати штетан учинак на слободу штампе тако што ће подстицати новинаре на ауто-цензуру, а посебно се истиче да су новчане казне несразмјерно високе.

„Наметање затворских казни на основу нацрта измјена и допуна Члана 340. омогућује служење затворске казне до двије године. С тим у вези, желимо да поновимо констатацију Kомитета за људска права којом се наглашава да затворска казна никад не може бити одговарајућа казна за клевету“, наводе извјестиоци УН-а који су у свом допису препознали иницијативу организација цивилног друштва о процедуралним недостацима доношења закона.

Због тога је од надлежних затражено објашњење процедуралних пропуста на које је ТИ БиХ указао и Законодавном одбору Народне скупштине РС јер се текст преднацрта и нацрта разликују, тачније одредбе о клевети су убачене накнадно како би се избјегло учешће јавности.

„Обавјештени смо да су биле објављене двије различите верзије нацрта амандмана, прва у фебруару, иако се чини да нико тада није видио тај нацрт, а власти су изјављивале да не постоји никакав нацрт, те други нацрт 3. марта. Чини се, међутим, да у првој верзији није било уврштено поглавље о кривичним ђелима против части и угледа. У образложењу нацрта измјена и допуна објављеном 3.3.2023. Министарство правде је назначило да није запримило никакве коментаре нити приједлоге до утврђеног рока од седам дана по објави нацрта у фебруару“, наводе извјестиоци који траже објашњење на који начин је Министарство осигурало провођење адекватних јавних консултација.

Такође се подсјећа да је Kомитет за људска права је нагласио да закони о клевети „не смију, у пракси, служити за гушење слободе изражавања“, као и да Државе требају размотрити декриминализацију клевете што је урадила Босна и Херцеговина, пруживши добар примјер у региону прије 20 година.

Извјестиоци наводе да би усвајање ових измјена представљало велики назадак у правном оквиру за заштиту слободе изражавања у БиХ. Такође, предложени амандмани били би у супротности са глобалним трендом декриминализације клевете, што укључује и европски регион, гдје је неколико држава чланица ЕУ и држава са кандидатским статусом за ЕУ укинуло кривичну клевету, или су подузеле кораке ка њеном укидању.

Пракса у Државама је показала да се закони о кривичној клевети често користе против новинара, политичких противника, бранилаца људских права и других лица која су критички настројена према дужносницима и политикама власти. Тужилачке овласти Државе се заправо користе како би се ућуткала легитимна политичка критика, наводи се у допису који потписују Ирена Kан, специјална извјеститељица за промоцију и заштиту права на слободу мишљења и изражавања и Clément Nyaletsossi Voule Специјални извјестилац за права на слободу мирног окупљања и удруживања.