Брига о родитељима који су остали у родном крају, док су њихова д‌јеца живот наставила у иностранству, била је проблем са којим су се и сами суочавали брачни пар Стефан и Ивана Нинић из Лакташа.

Управо из тог искуства родила се идеја да покрену посао који породицама из дијаспоре пружа сигурност да о њиховим најближима неко брине и онда када они нису у могућности да буду уз њих.

Стефан и Ивана основали су фирму „Моји код куће“, која се бави обиласком старијих људи чија су д‌јеца отишла у Њемачку, Аустрију, Швајцарску и друге земље, а којима је потребна помоћ у свакодневним обавезама.

Ивана је десет година живјела у Аустрији, гд‌је је након завршетка средње школе отишла да гради живот, док је Стефан с њом провео двије године. За то вријеме, како је испричала за „Независне новине“, често су размишљали о својим родитељима који су остали код куће.

„Увијек је било питање да ли имају све код куће, да ли је све у реду, да ли је комшиница дошла и донијела нешто, могу ли отићи код доктора и завршити све те свакодневне обавезе. То су ствари о којима размишљате када сте далеко од породице“, испричала је Ивана.

Додаје да је управо то искуство било једна од главних мотивација да се врате, али и да покушају направити нешто што би помогло другим људима који се налазе у сличној ситуацији.

Идеја је, како каже, потекла од Стефана, који је осмислио концепт, док је она преузела највећи дио свакодневне организације посла.

Од прве кафе до извјештаја породици

Њихов посао не подразумијева само обилазак старијих људи, већ и помоћ у свакодневним обавезама, у складу са потребама сваког појединца.

Породице их најчешће проналазе путем друштвених мрежа, а контактирају их углавном преко WhatsAppa. Након првог разговора договарају посјету, током које се упознају са старијом особом и разговарају о томе каква јој је помоћ потребна.

Ивана наглашава да је важно да и сами корисници прихвате њихову помоћ, јер се дешава да старији људи у почетку сматрају да им нико није потребан.

„Кад дођемо попијемо прву кафу, мало се испричамо и упознамо. Тада се стиче повјерење. Родитељ је тај који одлучује да ли жели нашу помоћ и да ли му одговарамо. Не желимо да се било ко осјећа као да га неко контролише“, истакла је она.

Након првог сусрета договарају наредне посјете и обавезе. Некоме је потребно отићи у набавку, некоме помоћи да стигне на заказани љекарски преглед, а некоме завршити обавезе у пошти.

Како је казала, не постоји унапријед утврђен образац који важи за све, већ се начин рада прилагођава потребама и жељама сваког корисника.

Посебан дио њиховог посла је комуникација са породицама које живе у иностранству. Након сваке посјете оне добијају детаљан писани извјештај путем сајта, у којем је наведено шта је урађено, како се старија особа осјећа и да ли је примијећено нешто на шта би требало обратити пажњу.

„Желимо да породица зна шта се дешава код куће, да не мора стално да размишља да ли је све у реду. Када сте далеко, много значи да имате некога ко може отићи, провјерити како су ваши родитељи и помоћи им када је потребно“, појаснила је Ивана.

Када је ријеч о набавци, куповину у вриједности до 50 КМ обављају без претходног одобрења породице, уз обавезно достављање фотографисаних рачуна. За веће трошкове, попут поправки у домаћинству, прво контактирају породицу и траже њену сагласност.

Уколико је потребно ангажовати мајстора, помажу и у организацији поправке и прате њено извођење.

У почетку постоји неповјерење, али прва посјета мијења све

Иако је идеја настала из стварне потребе, њена реализација подразумијева и изазове. Један од њих је приближити старијим људима концепт услуге која им се нуди, а да притом не помисле да неко долази да их контролише или им одузима самосталност.

„Када им породица преко телефона објасни да ће неко доћи да их обиђе, то некада звучи необично и изазива нелагоду. Међутим, када се упознамо лицем у лице, та нелагода углавном нестане. Људи нас прихвате као да се познајемо годинама“, рекла је Ивана.

Додаје да је циљ да старији људи знају да имају некога коме се могу обратити када им је потребна помоћ, али и да породице у дијаспори буду мирније јер нису препуштене саме себи у организовању бриге о родитељима на даљину.

Планирају ширење на друге градове

Фирма „Моји код куће“ основана је у септембру ове године, па су Стефан и Ивана још на почетку пословног пута. Тренутно брину о три породице у околини Лакташа, док им се јављају и људи из других дијелова Републике Српске и БиХ.

Интересовање, каже Ивана, постоји и у Котор Варошу, Мостару и Сарајеву, али због ограничених капацитета за сада нису у могућности да одговоре на све захтјеве.

Њихов план је да, уколико посао настави да се развија, услугу прошире и на друге градове.