Дигитална реконструкција фосилних остатака из Марока, старих око 315.000 година, показује да су рани припадници наше врсте имали многе црте лица сличне данашњим људима, иако су имали израженију вилицу и робусније црте лица.

Фосилни остаци пронађени на археолошком локалитету Џебел Ирхуд у Мароку пружили су научницима увид у изглед раних припадника врсте хомосапијенс.

На основу тих остатака, бразилски 3Д дизајнер Сисеро Мораес и његов тим направили су дигиталну реконструкцију лица једног од најстаријих познатих представника наше врсте.

Остаци су откривени почетком шездесетих година прошлог вијека, током радова на ископавању минерала.

У почетку се вјеровало да припадају неандерталцима, али су каснија истраживања и нове методе датирања показали да су много старији и да припадају раним припадницима врсте хомосапијенс, преноси РТС.

Двије студије објављене 2017. године потврдиле су да су фосили стари око 315.000 година, што је значајно помјерило уназад временску границу познатог поријекла наше врсте.

Како су научници реконструисали лице древног човјека?

Пошто није пронађена потпуна лобања једне јединке, истраживачи су комбиновали дијелове више фосилних остатака са истог локалитета.

Највећи дио лобање и горњег дијела лица потиче од примјерка познатог као Ирхуд 1, док су доња вилица и зуби реконструисани на основу других пронађених остатака.

За израду дигиталног модела коришћени су и подаци добијени компјутерском томографијом лобање савременог човјека.

Уз помоћ специјализованог софтвера, модел је прилагођен облику костију, а затим су додати мека ткива и други детаљи лица.

Мораес је направио двије верзије реконструкције: једну у сивим тоновима, која наглашава анатомске карактеристике, и другу у боји, са кожом, косом и брадом.

Ипак, реконструкција није дослован портрет одређене особе, већ дигитална апроксимација заснована на доступним фосилним и анатомским подацима.

Колико је древни човјек личио на данашње људе?

„Појединац из Џебел Ирхуда можда би прошао непримијећено у маси, али би пажљивији поглед открио нешто што га издваја од осталих – прије свега његове робусне црте и истакнуту вилицу“, објаснио је Мораес за Сајенс алерт.

Налази са локалитета Џебел Ирхуд важни су за разумијевање еволуције човјека.

Они указују на то да су поједине карактеристике савременог људског лица постојале много раније него што се некада претпостављало, док су се друге анатомске одлике развијале постепено.