Након изборне побједе СНСД-а поново је актуелно питање да ли би Милорад Додик могао преузети функцију предсједника Владе Републике Српске, што је најављивао током предизборне кампање.

Међутим, за то није довољна политичка подршка у Народној скупштини, већ је претходно потребно отклонити правне посљедице правоснажне пресуде Суда БиХ, због којих Додик тренутно не може обављати функцију предсједника Владе.

Једна од могућности је помиловање, али око начина на који би оно могло бити донесено постоје различита правна тумачења.

Академик и професор правних наука Витомир Поповић сматра да би помиловање од стране српског и хрватског члана Предсједништва БиХ омогућило Додиков повратак на јавну функцију.

С друге стране, према тумачењу које су изнијели министар правде БиХ Давор Буноза a и правник Дамир Сакић, Предсједништво БиХ о помиловању одлучује консензусом сва три члана, што значи да два гласа не би била довољна.

О могућем Додиковом повратку говорио је и његов правни и политички савјетник Огњен Тадић, који је навео да би претходно морале бити испуњене формалне правне претпоставке.

Поред помиловања, закон предвиђа и друге могућности за уклањање одређених правних посљедица осуде, укључујући амнестију или одлуку надлежног суда у одговарајућем поступку. Додикова апелација Уставном суду БиХ, међутим, није довела до укидања осуђујуће пресуде.

Уколико би правна препрека била отклоњена, слиједила би процедура избора Владе Републике Српске. Предсједник Републике предлаже мандатара, а Владу бира Народна скупштина већином од укупног броја посланика. То значи да је потребно најмање 42 од 83 гласа.

Дакле, политичка подршка за евентуални избор Додика за премијера постоји, али кључно питање остаје како и на који начин би претходно биле уклоњене правне препреке за обављање те функције.