Витамин Д је један од најважнијих нутријената за организам јер учествује у апсорпцији калцијума и фосфора, доприноси здрављу костију и има велику улогу у правилном функционисању имуног система. Најпознатији облици овог витамина су Д2 и Д3.

Познат је и као “витамин сунца” зато што га тијело може само производити када је кожа изложена сунчевим зрацима. Ипак, савремен начин живота често отежава довољно излагање сунцу. Боравак у затвореном простору, загађење ваздуха, коришћење крема са заштитним фактором и живот у урбаним срединама могу допринијети недостатку витамина Д.

Због тога је важно уносити га и путем хране или суплемената. Природних извора витамина Д нема много, али га највише има у масној риби попут лососа, харинге, сардине и туне. Лосос се сматра једним од најбољих извора, посебно онај из дивљег улова, док сардина и харинга такође садрже значајне количине овог витамина.

Туна из конзерве може бити практичан извор витамина Д, али се препоручује умјерен унос због присуства метил-живе. Витамин Д налази се и у жуманцету јајета, а његова количина зависи од исхране и изложености сунцу кокошке која је снијела јаје.

Печурке су посебан извор витамина Д2 јер под утицајем УВ свјетлости саме стварају овај витамин. Дивље печурке и оне третиране УВ светлошћу садрже више витамина Д од комерцијално узгајаних печурака које расту у мраку, пише Нај Жена.

Додатни извори могу бити обогаћене намирнице попут млијека, биљних напитака, пахуљица, сокова и других производа код којих је на амбалажи наглашено да садрже додат витамин Д.

Овај витамин је посебно важан за дјецу и развој костију, па се често препоручује суплементација од најранијег узраста. Његов недостатак може довести до рахитиса, болести која изазива омекшавање и деформације костију. Због значаја за имунитет, витамин Д се често налази и у препаратима за јачање организма, као и у производима који се користе током прехладе и грипа.