Током зимских мјесеци витамин Д постаје нашем организму важнији него икада, иако га је у том периоду најтеже унијети природним путем.

Шта треба да знате:

• Зими тијело производи мање витамина Д због недостатка сунца
• Витамин Д је кључан за имунитет и здравље костију
• Његов мањак је чест током зимских мјесеци
• Исхрана и суплементи могу помоћи у одржавању нивоа.

Разлог је једноставан: витамин Д се највећим дијелом ствара у кожи под утицајем сунчеве свјетлости, а зими су дани краћи, сунце слабије и већину времена проводимо у затвореним просторима, потпуно заклоњени. Посљедица тога је пад нивоа витамина Д код великог броја људи, често и без видљивих симптома.

Витамин Д има кључну улогу у очувању здравља костију и зуба јер омогућава правилну апсорпцију калцијума и фосфора. Његов недостатак може довести до слабљења коштане масе, болова у костима и мишићима, као и повећаног ризика од прелома, посебно код старијих особа. Међутим, његова улога се не завршава на костима.

Зашто долази до недостатка витамина Д и шта проузрокује?
Витамин Д снажно утиче и на имуни систем, помажући организму да се ефикасније брани од инфекција, што је нарочито важно у сезони прехлада и грипа.

Током зиме, када су респираторне инфекције учесталије, адекватан ниво витамина Д може допринијети бољој отпорности организма и бржем опоравку. Такође, истраживања повезују низак ниво овог витамина са умором, падом енергије и лошијим расположењем, што може додатно појачати осјећај тромости и безвољности карактеристичан за зимски период.

Управо зато зими треба обратити посебну пажњу на унос витамина Д, било кроз исхрану богату овом хранљивом материјом или, уз консултацију са љекаром, путем суплемената. Одржавање оптималног нивоа витамина Д помаже тијелу да остане снажно, отпорније и у бољој равнотежи током најхладнијег дијела године.

Најбогатији природни извори витамина Д су масне рибе попут лососа, скуше, сардине и туне, које се препоручују неколико пута недељно јер, осим витамина Д, садрже и здраве омега-3 масне киселине.

Иако се витамин Д може унијети храном, често је тешко достићи препоручене дневне количине искључиво путем исхране, посебно зими. Због тога се у пракси често комбинују правилна исхрана и суплементација, уз претходни савјет љекара или фармацеута, како би се обезбиједио оптималан унос и очувало опште здравље.