“Помиловање се не може дати за кривична дјела геноцида, ратног злочина, злочина против човјечности, нити за обљубу са дјететом млађим од 15 година, искориштавање дјеце за порнографију, навођење дјетета на проституцију, нити за осуђене за тероризам”, стоји то у Нацрту закона о помиловању који је утврдила Влада Српске.

Помиловање осуђеним особама даје предсједник Републике Српске за кривичне санкције које изриче суд у Републици Српској. Законом је предвиђено потпуно или дјелимично ослобађање од извршења казне, замјена изречене казне блажом или условном осудом, брисање осуде или смањење казне.

-Помиловањем се не може укинути нити изрећи краће трајање мјере безбједности обавезно психијатријско лијечење и чување у здравственој установи, обавезно психијатријско лијечење на слободи, обавезно лијечење од зависности, забрана приближавања и комуникације са одређеним лицем, обавезан психосоцијални третман, као и удаљење из заједничког домаћинства – наводи се у нацрту.

Како се додаје, поступак за помиловање покреће се тако што молбу подноси осуђеник.

-Поред осуђене особе, молбу могу поднијети и законски заступник, брачни, односно ванбрачни супружник, сродници по крви у правој линији, брат, сестра, усвојилац или усвојеник осуђеника – наводи се у нацрту.

Када је у питању брисање одслужене казне, оно се не односи на осуде за кривично дјело учињено на штету полног интегритета дјетета. Помиловање се не може дати ни особи која је осуђена на казну доживотног затвора прије него што је издржало казну од 25 година затвора.

Молба за помиловање се подноси Министарству правде, а ако је поднесена другом органу или установи за извршење кривичних и прекршајних санкција (затвору), та установа ју је дужна одмах доставити ресорном министарству и о томе обавијестити подносиоца.

-Установа је дужна да уз молбу достави извјештај о физичком и психичком стању и понашању осуђеног лица, укључујући и друге податке који би могли бити значајни за поступање по молби – истакнуто је у нацрту.

Уколико не одбаци молбу, Министарство се обраћа затвору и суду који је водио првостепени поступак и од њих тражи податке који могу бити од значаја за састављање извјештаја о молби. Ради ефикаснијег поступања по молбама за помиловање, министар правде именује Комисију за помиловање, која има пет чланова, коју чине један представник Министарства и четири независна члана.

Комисија је задужена да састави извјештај о молби. Министарство потом доставља предсједнику Српске молбу заједно са извјештајем те комисије.

-Молба се може поновити након истека једне године од дана посљедње одлуке о молби, а ако је изречена казна затвора која не прелази једну годину или блажа казна, молба се може поновити након шест мјесеци од дана посљедње одлуке. Када је изречена казна доживотног затвора, нова молба се може поднијети тек након истека три године од дана доношења посљедње одлуке о молби – истиче се у Нацрту закона о помиловању, који је утврдила Влада Српске.

У образложењу тог нацрта, између осталог, наводи се да су њиме прецизиране надлежности и рад Комисије за помиловање, а проширује се и круг кривичних дјела за која се не може изрећи помиловање.