Лакташи су велико градилиште, у коме бројне стране и домаће фирме улажу у изградњу производних погона. Ту је и највећа појединачна инвестиција у држави. Већ се прича о потреби за радном снагом, о наставном кадру за нови средњошколски центар, дјеци која неће у школу одлазити у сусједне градове. Створена је скица динамичног мјеста пожељног за живот, у коме цијена квадрата већ расте.

За Мирослава Бојића ће бити записано да је први градоначелник Лакташа, будући да је био на челу општине када је добила статус града. Нешто много значајније јесте да током његовог мандата у Лакташе стижу бројни инвеститори. Не заборављајући све што су претходници урадили да би се створио збир услова који Лакташе чини привлачним, вриједи истаћи и улогу појединца. Бојић се као основац водио мишљу да постане фотограф, да би кроз школовање био усмјерен на пољопривреду. Потом је радио у министарству пољопривреде гдје је имао контакте са израдом бројних пројеката и синхронизацијом различитих нивоа власти и међународних институција да би пројекат био успјешно реализован. Данас то искуство и те како користи у вођењу Лакташа.

Откуд опредјељење за пољопривредни факултет?

-Мој дјед је ишао у Пољопривредну школу у Бањалуци, а отац ми је предложио да тамо одемо на разговор, да видимо гдје је деда ишао у школу. Кад се уписује средња школа, не знаш баш како видиш себе у будућности. Кад смо завршавали школу, већина разреда је по инерцији уписало пољопривредни факултет. Тако сам дипломирао 2009., а на трећој години сам се опредијелио за смјер сточарства.

Након факултета, запослио сам се на говедарској фарми у Новој Тополи, гдје сам радио годину и по. Крајем 2010. сам се запослио у Савјетодавној служби РС, која је 2013. прешла у састав ресора Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Ту сам прошао послове од вишег стручног сарадника, преко шефа одсјека до помоћника министра крајем 2018. Као помоћнику повећао се обим радних обавеза, осим оних који се односе на струку којом сам се раније бавио. Што се тиче вођења града, то је сасвим друга димензија. Овдје се бавите разним стварима, од развоја, инфраструктуре, привреде, становништва, социјалних потреба… Имам осјећај да сам доступан од нула до 24 и да мој радни дан траје нон стоп.

Истицали сте раније да сте имали стручна усавршавања у иностранству, о чему је ријеч?

-У 2013. години сам као виши стручни сарадник у министарству пољопривреде био Fellowship програму из области пољопривредног савјетодавства. Нас шесторо из БиХ смо били у Сјеверној Дакоти и Минесоти, као пољопривредним крајевима САД, те три дана у Вашингтону. То ми је много значило да унаприједим знања што се тиче руковођења, али и осталог у вези пољопривредног савјетодавства, на шта Американци стављају велики акценат. Код њих су прилично повезане и институције, пољопривредници и њихова удружења, те факултети. Такође, имали смо један програм у Чешкој, гдје је фокус био на генетици у сточарству, матично књиговодство, осјемењивачки програми и слично. Били смо смјештени на пољопривредном факултету у Прагу, одакле смо посјећивали њихове инсеминационе центре. Колеге из министарства који су прошли тај програм и данас примјењују тада стечена искуства. Иначе, наш ресор доста сарађује са Чешком, која је уз Аустрију и Њемачку, најдаље одмакла по питању генетике и развоја у сточарству.

Лакташи су познати и по привреди, али значајан дио општине је пољопривредни. Како видите однос тих грана?

-Лакташи имају жупски и лијевчански дио, кад говоримо о пољопривреди. У жупском доминирају ситније парцеле и има више пољопривредника са мањим обимом производње, развијенија је мљекарска производња. У Лијевчу су већи произвођачи који се баве повртарском и ратарском производњом. То су два различита пола у пољопривреди. Ситне парцеле су главно ограничење које не дозвољава тим произвођачима да се озбиљније развијају. Са друге стране, у Лијевчу имамо неколико лидера у повртарској производњи. Кад је ријеч о привреди и индустријској производњи, имамо шест индустријских зона. Једна је на подручју бивше касарне Сарица у Трну, затим пословна у Великом Блашку и Маховљанима, за које можемо рећи да су самоникле, гдје су се предузетници лоцирали уз магистралне путеве. Моји претходници су прије 15-ак година покренули производно[1]пословну зону Александровац, коју смо проширили земљиштем у појасу магистралног пута који излази на аутопут; око 70 хектара земљишта је придодато. Ту се тренутно одвијају највеће инвестиције не само у РС, већ и у БиХ, узимајући у обзир њихов обим.

Које су то инвестиције?

-Тренутно највећа инвестиција је изградња производног објекта компаније Махле, на око 29.000 квадратних метара простора. То је једна од највећих мултинационалних компанија у ауто индустрији која у свијету запошљава 70.000 радника. Махле је прије двије године имао 320 запослених, затим су повећали на 520, а садашњи капацитети су им постали мали, имајући у виду да желе да преселе и производњу из Бјелорусије. У марту следеће године би требале да стигну нове машине и сви радници би требали да се преселе у Александровац. Поред њих, долази нам свјетски лидер у производњи миксера и пумпи за бетон, италијанска фирма ПМП индустриес, чија ћерка фирма је ПМП Јелшинград. Успјешно послују у Градишци већ 17 година и ових дана су започели радове на изградњи објекта нове фабрике, гдје ће производити потпуно другачије производе у односу на оно што раде у Градишци. Затим, домаћа компанија ГМП ентеријери је повећала капацитете и има потребу да своју производњу намјештаја, која се одвија у Бањалуци и у Трну, обједини на једном мјесту, што ће учинити у пословној зони у Александровцу. Почетком следеће године ће започети радове. Још бих истакао компанију Искра тел, која је већ пословала у изнајмљеној хали у Јакуповцима, купила је приватно земљиште и започела изградњу објекта, који ће бити први у новој зони у Маховљанима, иза Аеродрома. Њихов објекат на 15.000 квадрата ће до нове године бити завршен и преселиће се њихова производња дијелова за ауто индустрију и бијелу технику. Ако рачунамо све инвестиције на подручју Лакташа, то је укупно око 300 милиона који су уложени, вјерујем да је то највећи обим инвестиција у РС.

Због чега Лакташе зову предузетнички рај?

-Кад све узмемо у обзир, Лакташи имају добар географски положај, због близине мреже аутопутева, граничног прелаза ка Хрватској, близине Бањалуке као главног административног центра, све то помаже значајнијем развоју, привлачи велике компаније које отварају производне погоне. Такође, ми смо понудили добре услове, а поред мјера Владе ми смо се опредијелили да за стратешке пројекте и велике инвестиције дамо земљиште од општег интереса без накнаде. Имамо сву инфраструктуру у пословним зонама, а наравно, локална администрација која је једна од најбољих у РС, брзо рјешава све административне потребе за новоформиране компаније. Све то је утицало да овдје имају све услове и кад дођу у Лакташе, први утисак који добију је добар и одлучују се да послују овдје. Већ десет година локална администрација се усмјерава да буде на располагању привреди, веома брзо доносимо регулационе планове, издајемо грађевинске дозволе и ту смо међу најбржима који рјешавају те административне потребе. Све инвеститоре топло дочекујемо и врата су им широм отворена, у сваком моменту могу доћи на разговор и они осјете да смо им на услузи.

Радиће се искључење аутопута у близини Аеродрома Бањалука. У којој је фази, и колико аеродром значи за развој привреде?

-Потписан је уговор са извођачима радова за изградњу једне петље како би добили још једно искључење са аутопута у Маховљанима. Главни инвеститор су Аутопутеви РС, а потребно је ријешити један мањи дио имовинских односа, како би се добила привремена дозвола за улазак у радове. Тако би аеродром добио директну саобраћајницу у својој близини, а становништво околних градова ће имати лакши приступ, што ће допринијети и развоју аеродрома. Аеродром још није искоришћен у пуној мјери што се тиче привредних капацитета. Он се тренутно развија на бази путовања становништва и туристичких аранжмана. Потенцијали за развој привреде су значајни, више пута је покретана прича око карго центра, али за сад ти ефекти нису толико видљиви. Власници иностраних компанија, њихови запослени, инжињери и други стручњаци, близину аеродрома истичу као предност, јер могу лакше долазити, имају још једну опцију транспорта робе. Сигуран сам да са повећањем развоја привреде може доћи до повећања капацитета аеродрома.

Изградња средњошколског центра најважнији пројекат у Лакташима, који се чека више деценија. Како напредује реализација?

-Уз подршку Владе РС кренули смо у градњу средњошколског центра у Лакташима. Циљ нам је да то буде један од најмодернијих средњошколских центара у региону, не само по изгледу већ и по спајању теорије и праксе. Најбитније је нам је да повежемо нашу привреду са образовањем, да би се у тој школи образовали кадрови за потребе овдашње привреде, а поготово металног сектора који је најзначајнији и заузима 70 одсто укупне привреде у Лакташима. Циљ нам је да производимо кадрове који ће одговарати привреди, те да задржимо ђаке који одлазе у околне градове. Око 1.400 ученика похађају средње школе, највише у Бањалуци и мањим дијелом у Градишци, а наш циљ је да једна трећина тог броја похађа школу у Лакташима. Максимално ћемо се укључити у опремање кабинета за практичну наставу. Средњошколски центар је у фази градње, преко пута дворане у Лакташима. Површина објекта је 4.000 квадрата, а завршетак је предвиђен крајем љета следеће године. Потребно је још инфраструктурних радова, уз опремање школе, усвајање наставног плана и програма, пријем наставног кадра, па вјерујем да ћемо 2025. успоставити центар у који ће први ђаци у септембру кренути о школу.

Највећи проблем у Лакташима је канализациона мрежа. Како ће бити ријешен?

-Град задњих 15 година није имао могућности да улаже у ту инфраструктуру која је једна од најскупљих. Ми смо покренули фазе пројектовања за канализациону мрежу, од Залужана до Маховљана, те Трн и Лакташи између. Кад је испројектовано шта је потребно изградити а шта санирати од постојеће канализационе мреже, нама је потребно око 50 милиона марака. Ми немамо та средства, али уз подршку Владе и Европске инвестиционе банке и Свјетске банке, можемо ући у повољне кредитне аранжмане и од следеће године почети рјешавати кључне проблеме. Први пројекти у Трну и Лакташима би захтијевали око шест милиона. Рачунамо и на пројекте прекограничне сарадње и међународне донаторе, како би успоставили канализациону мрежу.

ПРИЗНАЊА

Лакташи су већ три године за редом проглашени за најповољнији микро или мали град, до 50.000 становника, за инвестирање у Европи, од стране Тхе Финанциал Тимес. Сагледани су многи параметри, од цијене земљишта, електричне енергије, квалитета и цијене радне снаге, локалне администрације. Све поменуто доприноси звању најпрестижнијег малог града за инвестирање у Европи. Тај податак оправдавају и ове инвестиције које се реализују. Поред тога, имају и препознатљивост по стандардима који регулишу област критичних тачака у самој администрацији, БФЦ сертификат, гдје су на око 92 одсто испуњености свих услова које тај стандард тражи, те имају ИСО стандард. То изузетно значајно за привреду, а сертификат предвиђа формирање савјета за привреду у ком сједе представници привредних субјеката, тако да и на тај начин упознају једни друге са потребама привреде и одлукама које се доносе.

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ БАЛКИС

Народна скупштина је донијела одлуку којим је археолошко подручје Балкис добило статус културног добра од изузетног значаја. Потребно је да се донесе оперативни план за даљи развој, јер трба урадити приступни

пут, воду, струју, те начинити озбиљан пројекат улагања у само налазиште иза ког би стала Влада, како би добили културни садржај који ће имати туристички потенцијал. За Лакташе, а и читаву Републику Српску, веома значајна локација у коју треба уложити како би се посјетиоцима на квалитетан начин представили остаци касноантичког – рановизантијског града и три ранохришћанске базилике.

Извор: The PRESTIGE – BUSINESS SERVICES