На првом мјесту је породица и непрестана борба за обичног човјека. Не занимају ме министарске и директорске фотеље, већ искључиво мандат у Народној Скупштини Републике Српске. Иза мене је један директно освојен мандат, у којем је простор за дјеловање био готово никакав. Немогуће је мијењати било шта, уколико сте у опозицији. У једној снажној коалицији се отварају врата и могућности за ђеловање су сасвим друге.

То у интервјуу за портал Лакташи Инфо каже посланик у Народној скупштини Републике Српске, Жељко Бабић, који је политичком корупцијом унутар СДС, како истиче, прије нешто више од годину дана искључен из те странке и постао члан Социјалистичке партије.

На питање да ли вјерује у оданост своје гласачке базе у Лакташима, будући да је поново кандидат за посланика, Бабић каже да је увјерен да ће за њега гласати огроман број људи који су то учинили и прије четири године.

Да ли сте прикључивањем Социјалистичкој партији промијенили политику коју сте до тада заговарали, као што је била борба за бољи статус обичног човјека и пронаталитета политика у Српској?

Човјек може промјенити странку, али он не може промјенити себе и свој начин размишљања. Тешко је промјенити оно што јесте и то је добро тако. Ја сам уласком у Социјалистичку партију остао и даље Жељко Бабић. Моје окружење је остало исто. И даље живим у Лакташима, имам своју супругу и своје четворо дјеце. Моји кумови су остали моји кумови, моје комшије су и даље моје комшије и моји пријатељи су и даље моји пријатељи. Обзиром на моју прошлост, а ту мислим прије свега на одрастање у сиромаштву, разумијем обичног човјека са свим његовим свакодневним проблемима. Разумијем људе који не могу да пронађу адекватно запослење или не могу да плате своје рачуне. Исто тако знам шта осјећа мајка са троје, четворо или више дјеце. Свјестан сам проблема и те проблеме треба хитно рјешавати. За то се борим. Дуго времена ми је требало да увидим да се ти проблеми могу рјешавати искључиво ако сте дио власти. За своју кандидатуру сам добио подршку Социјалистичке Партије (СП), Народног демократског покрета (НДП) и других. Убјеђен сам да ће обе партије и послије избора бити дио снажне коалиције. Ту се за моју политику отварају врата и то ћу да искористим како бих утицао на рјешавање поменутих проблема.

Ви нисте само кандидат Социјалистичке партије, већ једне широке коалиције. Откуд толика подршка?

То је резултат преговора руководства неколико странака. Међу њима су свакако СП и НДП Драгана Чавића, али и друге партије. Изузетна је част добити повјерење више странака. Kао носилац листе те коалиције у Изборној јединици 2 имам и несагледиву одговорност, не само према коалицији, већ највише према обичном човјеку који ће овој коалицији дати свој глас.

У задње вријеме сте захваљујући незадовољним члановима СДС из Лакташа били често у медијима. Шта се ту догађа?

Нерадо се враћам на ту тему и покушаћу да будем кратак. Неколико чланова СДС-а у Лакташима добило је почетком прошлог мјесеца неке информације из Градишке. Саопштено им је да је Градски одбор у Лакташима био жртва политичке корупције. Речено им је да сам искључен из СДС-а јер сам сметао неколицини функционера из Прњавора и Градишке. Ти чланови су се обратили Мирку Шаровићу и испоставило се да је лакташки одбор мојим искључењем планирано и намјерно ослабљен. На иницијативу тих чланова СДС-а имао сам с њима два састанка. Увјерени у превару самог врха СДС-а пружили су ми подршку на овим изборима. Захвалан сам за то. То је све што у овом тренутку могу рећи.

Шта ће бити политичке теме по којима ћете у Скупштини бити препознатљиви?

Приоритет има социјална политика. Искористићу наредне четири године да се изборим за рјешавање великог броја социјалних питања с којима се сусреће обичан човјек. Социјална политика је широка и разнолика област чији је основни циљ да обезбиједи економски одржив, а истовремено социјално прихватљив ниво заштите од разних видова друштвених и индивидуалних штетних ефеката на све чланове друштва и да на тај начин промовише једнакост. Проблема има много и простор за дјеловање је огроман. Приоритет имају свакако проблеми с којима се сусрећу породице са више од два дјетета. Повећање материнског додатка, додатка на дјецу и пронаталитетне накнаде за трећерођено и четврторођено дијете су само један мали дио за који ћу се борити. Социјалистичка партија је на том пољу урадила већ много, али сматрам да се, без обзира на тешка времена, може више и боље. Не мање важно су проблеми с којима се сусрећу млади. У припреми је пројекат пословног инкубатора у Лакташима. Идеју ми је предочила једна група младих људи и прихватио сам ту идеју. Подржаћу овај пројекат финансијски, политички и у сваком другом смислу. Основни циљ инкубатора биће давање на кориштење простора и помоћ младим предузетницима који желе обављати производну или услужну дјелатност, а то у првим и најкритичнијим годинама њиховог пословања. Лакташима је ово потребно и озбиљно сам се прихватио овог посла.

Зашто Вам је баш социјална политика на првом мјесту?

То је дуга прича. Ја сам најмлађе, 27. дијете свог оца Игњатија, који је оволики пород изродио са двије супруге. Са првом женом је добио деветоро, а са другом 18 дјеце, па у породичном стаблу сада их има 150 – најрођенијих. Велика породица је благослов и огромна одговорност. Ево, и ја имам четворо насљедника: Јелену, Ивана, Огњена и Василија, а још нисам стао. Од одрастања у многочланој попродици, са поприлично искушења и неимаштине, најрадије памтим љубав и међусобно поштовање. Али не желим сакрити да сам одрастао у сиромаштву и борби за бољи живот. Kако је које дијете одрастало, већ са десетак година је почињало нешто да ради по селу и кући доноси храну и одјећу. Зато су оброци, за једним столом у 35 квадрата, били истински догађај, али и подвиг за који је најзаслужнија била мајка Десанка – истински стуб куће. Јер, отац Игњатије је, као киропрактичар, увек имао превише посла. Знам шта значи немати и то је моја мотивација.

На крају разговора, упитан да у једној реченици закључи разговор, Бабић је рекао: „ЖЕЛИМ БОЉУ СРПСКУ“.