НАЈВЕЋА ПОТРАЖЊА НА ТРЖИШТУ РАДА ЗА ВОЗАЧИМА, БРАВАРИМА, ЕКОНОМИСТИМА…

0
82

Највеће интересовање међу анкетираним послодавцима лани је владало за возачима теретних возила и камиона, машинским техничарима, трговцима, браварима и економистима, а иста занимања биће тражена и у овој години.

Показали су ово резултати истраживања тржишта рада у Републици Српској за 2020/21. годину и утицај пандемије на рад предузећа, а које је радио Завод за запошљавање РС.

И званично је потврђено да нема регије у Српској у којој лане није забиљежен пад пословања. Највише фирми “страдало” је у Приједору и Добоју – чак половина. С друге стране, највећи проценат послодаваца који су у години короне регистровали раст пословања је у Бијељини и Зворнику. Раст је генерално забиљежен у 21,5 одсто фирми.

Биће и вишка запослених
У овом истраживању је учествовало 978 предузећа с подручја Републике Српске, који су у моменту провођења анкете имали 29.270 радника. Тај број представља 10 одсто од укупног броја запослених у Српској.

Охрабрујуће је да је скоро половина тих послодаваца најавила како планира запошљавати нове раднике у 2021. години, а један од главних разлога је повећање обима пословања. Процјењује се да ће им требати 1.345 новозапослених, те још 700 људи на упражњена радна мјеста.

Међу потребним занимањима издвајају се: продавач-трговац, шивач, зидар, столар, возач камиона, возач теретног возила, бравар, тесар, возач путничког аутомобила, комерцијалиста, заваривач-варилац, конобар, кројач, економиста и машински инжењер.

Да се посљедице короне још осјећају показују и истовремена очекивања седам одсто послодаваца да ће у овој години имати вишак запослених. Највише ће бити погођено пет занимања: возач аутобуса, продавач-трговац, радник за једноставне послове, административни радник и помоћни радник у производњи.

На евиденцији незапослених у децембру прошле године било је 83.164 грађана.

Занимљиво је и да је са Бироа прошле године, ради запослења, сваког мјесеца у просјеку брисано 2.490 грађана.

– Током 2020. године дошло је до осцилација у броју незапослених, гдје је евидентно смањење броја незапослених до марта, а онда се од марта до августа биљежи повећање незапослености. Од септембра до децембра долази поново до смањења броја незапослених – наводи се у Истраживању тржишта рада.

Према евиденцији Завода, најтраженији су били радници без занимања, професори разредне наставе, продавач, дипломирани економиста, обућар, медицинска сестра, дипломирани правник и конобар.

Стабилизација
Директор Привредне коморе РС, Перо Ћорић, подсјећа да су сектори угоститељства, хотелијерства, туристичке агенције и превоз путника лани претрпјели велике посљедице. Kао позитиван примјер истиче прерађивачку индустрију, која је остала на нивоу од прије пандемије и у којој су забиљежене инвестиције и запошљавања. Он оцјењује и да је тренутно дошло до одређене стабилизације у привреди Српске и поправљања резултата пословања.

– Тиме можемо очекивати, у најмању руку, задржавање броја запослених, мада је већ било запошљавања и у овој години, а та предузећа су углавном ослоњена на извоз. Ово је посљедица стабилизације индустријске производње генерално, прије свега у Европској унији, тако да у зависности од тога како ће се даље развијати, а надамо се да ће пандемија полако спласнути, да ће се и тржиште за наше привредне субјекте стабилизовати. Онда можемо очекивати да ће се позитиван тренд у овом дијелу године наставити до краја године – истакао је Ћорић.

Осврнуо се ипак и на један од објективно могућих ризика, а то је да домаћа привреда остане без квалитетне радне снаге ако се отворе границе.

– Пандемија је на неки начин зауставила одлазак радника, и то још траје, али ако се у догледном периоду релаксирају мјере, постоји опасност да нас напусти доста људи – упозорава Ћорић.

Ефекти у Федерацији БиХ
Истраживање тржишта рада у Федерацији БиХ показује да је лани просјечно било запослено 520.162 радника, што је у односу на годину раније мање за два осто.

Завод за запошљавање ФБиХ анкетирао је 1.232 послодавца и њих скоро 52 одсто процијенило је да ће у овој години имати потребе за новим радницима. Оцјењујући финансијске ефекате пословања у 2020. години, већина је имала пад, док је раст забиљежен код 24 одсто, али и то је далеко мање него годину раније.

Kао одговор на кризу узроковану пандемијом послодавци су навели да су у највећој мјери скраћивали радно вријеме, а потом и уводили рад у смјенама. Чак 12 одсто је имало привремени прекид пословања.

Такође, наводи се да је за скоро 2.000 више прекинутих радних односа у односу на запошљавање радника, што је незабиљежено у досадашњем вишегодишњем истраживању оваквог типа и указује на размјер проблема у привреди и на тржишту рада узрокованих пандемијом. Десет одсто послодаваца је изјавило да имају сазнање како су радници којима је лане раскинут уговор о раду напустилли БиХ.

ОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име