ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАО ДОРУЧАК СРЕДЊОВЈЕКОВНИХ СРБА?

0
8

Док ми углавном доручкујемо у пекарама, а неки посежу и за брзом храном и овсеним пахуљицама, наши преци од прије 6-7 векова (значи негдје у доба Косовске битке) јели су много сиромашнији, али и здравији доручак. Ево неких рецепата за јела која и данас можете уврстити у исхрану.

Срби су одувијек вољели добро да поједу и попију, али је исто тако и сиромаштво било саставни део њихових живота. Управо оно је изнедрило велики број јела која су “мало за очи, много за тијело” – лака и једноставна за припрему, а свеједно хранљива и заситна.

Прво, заборавите на златне виљушке и остали есцајг, разноразне ђаконије поређане на дугачке столове гдје се свако јело обилно залива медовачом и вином. Тога је, ако је уопште и било, било на дворовима владара, племића и остале властеле.

Обичан свијет – сељаци, занатлије и остали трудбеници, јели су шта су имали и стигли. Ипак, то не значи да њихова храна није могла да буде лијепа и здрава! Истина је да су ова јела отхранила Србе, алији пре открића Америке на овим просторима није било кукуруза, па се у средњовијековној Србији хљеб мјесио од “сумјешице” и “суражице” – мјешавине пшенице, јечма и ражи, пише Историјски забавник.

Проја нас је отхранила

Доручак старих Срба обично се састојао од супа и каша од ражи, овса и јечма. Оне су се припремале на води или евентуално са мало млијека (ако се имало).

У њих су додаване биљке као зачини мада, генерално, поврће није било “на цијени”. Звало се зеље, а када би помињали “љуто зеље” стари Срби су мислили на лук и роткве. У овај “чорбуљак” за празник би се убацио и по који комад меса.

Друга “варијанта” традиционалног доручка “обичног Србина” укључивала је хљеб… много хљеба!

Попара

Данашњи начин припреме

За попару вам треба стари хљеб, кајмак и сир, вода и со (неко ставља и млијеко). Посољена вода се кува док не прокључа, па се у њу дода млијеко (ко ставља) и стари хљеб.

Смјеса се промијеша и остави на тихој ватри, па кад хаљеб набубри у то се дода сир и кајмак и сачека се да се они лијепо истопе.
Ко је имао стоку (а онда је већ спадао у мало богатији слој) за доручак је користио много млијечних производа. Осим млијека (крављег или козијег) јеле су се и прерађевине – сир и наравно, кајмак.

Кајмак је иначе један од ријетких аутохтоно српских јела иако је сама ријеч турског поријекла. Прије доласка ових освајача на наше просторе, Срби су користили други, много старији назив – скоруп.

Комбинацијом само ова два састојка – хљеба и млијечних производа старе српске домаћице створиле су небројано јела за доручак од којих нека познајемо и данас – попару, цицвату, гибаницу, качамак, проју, јуфкару…

Качамак

Данашњи начин припреме

Качамак је традиционални српски доручак за који вам треба кукурузног брашна, воде, соли, кајмака и тврдог сира. Вода се прокључа и онда се у њу, на средину посуде сипа кукурузно брашно. Не треба мијешати већ пустити да се формира “осртво” од брашна у води. Затим, танком оклагијом или варјачом смјеса се издуби на средини како би се ту формирао отвор. Брашно се посоли по површини и све се остави да ври око 25 минута.

Након тога, вода се одлије у други суд, а преостала смјеса се снажно мијеша варјачом док се не уједначи. Измијешани качамак поравнајте у лонцу и вратите кратко на ватру. Када смјеса пође навише, склоните са шпорета и изручите тијесто на припремљену подлогу. Док се качамак хлади растопите кајмак (или евентуално маслац) и издробите сир у посебну посуду.

Јачим концем сјеците танке слојеве качамака и ређајте их у чинију, преливајте кајмаком и сиром док не потрошите све. Посљедњи слој поспите сиром.

ОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име