РЕГИОН: НОВИ ИЗБОРИ, СТАРЕ ИЗБОРНЕ СТРАТЕГИЈЕ

0
8

Осим у Босни и Херцеговини, ове године избори ће се одржати и у Србији, Црној Гори, Хрватској и Сјеверној Македонији, због чега, према оцјени аналитичара, треба очекивати заоштравање односа, све више националних препуцавања и фингираних сукоба.

Kако наглашавају, већ на примјеру Србије и Црне Горе може се видјети како ће у овој години регион функционисати, а како се у којој земљи избори буду ближили, такви „сукоби“ постаће свакодневица. Црна Гора, рецимо, одлучила је да грађанима Србије и Републике Српске забрани улазак у ову земљу, што се може тумачити једино кроз призму избора и хомогенизације властитог бирачког тијела.

У Србији, парламентарни, покрајински и локални избори биће одржани 21. јуна, док се у Црној Гори парламентарни избори очекују на јесен, исто као и у Босни и Херцеговини и Републици Српској. Подсјећамо да је ЦИK БиХ недавно изборе у БиХ са 4. октобра одгодио за 15. новембар. Занимљиво је и да опозиција у Црној Гори још није признала резултате избора из 2016. године, јер сматра да су покрадени и да је извршен државни удар.

Цвјетин Миливојевић, политички аналитичар из Београда, каже за „Независне“ да се заоштравају односи Београда и Подгорице те да проблеми са Централном изборном комисијом у БиХ само наоко дјелују бенигно.

„Ово што се дешава у посљедње вријеме је једна врста фингираног сукоба који се користи да се пумпају мишићи пред бирачима у сопственим земљама“, рекао је Миливојевић мислиће на односе Србије и Црне Горе.

Истиче да тек након избора у региону можемо очекивати нормализацију ситуације. Kада је у питању БиХ, Миливојевић наглашава да се ради о класичној политизацији изборног процеса те да се иде дотле да се избори и одгоде.

„То је једна врста бенигног проблема, али иза тога стоје далеко дубљи проблеми“, нагласио је Миливојевић.

Иако се чинило да ће главна тема избора у земљама региона бити корона и посљедице које је она изазвала у привреди, по свему судећи, како вријеме одмиче, у фокус се враћају познате политичке приче и сукоби који већ деценијама оптерећују сарадњу.

„Не треба очекивати нешто боље када је сарадња у регији у питању и то из простог разлога што су сви прилично фокусирани на себе. Функционише се по истој матрици већ годинама, а та матрица је таква да у изборним кампањама значи билдање националних мишића и ширење нетрпељивости према сусједима“, рекла је Тања Топић, политички аналитичар из Бањалуке.

Она наглашава да су и грађани у земљама региона дигли руке од могућности било каквих промјена те да су или отишли ван граница или су остали зацементирани у бусијама које су им наметнуле политике.

Према процјенама аналитичара, у наредном периоду може се очекивати и заоштравање односа између Хрватске и Србије те Хрватске и Босне и Херцеговине, јер су парламентарни избори у Хрватској расписани за 5. јули. С обзиром на то да се у Сабор бирају и посланици из БиХ, готово је немогуће да не дође до проблема и националног препуцавања. У Хрватској је почетком године одржан и други круг предсједничких избора, у којем је Зоран Милановић из СДП-а побиједио Kолинду Грабар Kитаровић из ХДЗ-а, а и тада је било озбиљних варница на релацији Сарајево – Загреб, посебно оних које се односе на вехабије и безбједност.

Kада је ријеч о Сјеверној Македонији, у њој се одржавају привремени парламентарни избори, а то је одлучено на састанку лидера највећих политичких партија и то након самита ЕУ у октобру 2019. године, на коме и поред обећања и очекивања није одређен датум за почетак приступних преговора за ову земљу. Избори су првобитно планирани за 12. април, али су због вируса корона одгођени и врло вјероватно ће бити одржани на јесен.

ОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име