Предраг Стојаковић је био гост ФИБА, говорио је о Евробаскету 2001. године. Те године под вођством Светислава Пешића репрезентација Југославије је бриљирала као нико до тада на ЕП, сваки тим је савладан убjедљиво, а није било неизвjесности ни у финалном мечу са Турском.

„Већ је прошло скоро 20 година! Али када размишљам о 2001. години, размишљам о томе колико смо били доминантни и супериорни, жедни и гладни да се вратимо после дебакла на Летњим олимпијским играма 2000. године„, рекао је за сајт ФИБА Предраг Стојаковић, МВП тог такмичења.

Репрезентација Југославије је била попуњена на свим позицијама и сваки играч је био носилац игре у свом тиму. Пеђа је био предводник у нападу, тада је био у зениту своје каријере.

„Наш тим је био заиста јак, заиста дубок. Нисам сигуран да чак могу и да назовем клупу истинском клупом, јер говоримо о момцима који су били главни протагонисти у својим клубовима, који су играли на заиста високим нивоима професионалне кошарке, тако да смо имали добар баланс са нашом екипом са тренером Светиславом Пешићем као диригентом нашег оркестра“ рекао је он.

Пеђа је био изврстан на првенству, имао је у просjеку 23 поена по мечу. У финалу је такође био фантастичан, а имао је и добра „леђа“ у виду Влада Шћепановића.

„То сам рекао о играчима улога који заправо нису играчи улога, већ као играчи високог нивоа и носиоци у својим клубовима. Шћепо је своју прилику одлично искористио у стартној постави, Дејан Бодирога је прихватио улогу шестог човека, Саша Обрадовић је био плеј ветеран који нам је пружао пуно мирноће кад нам је то требало… Требали смо само да тим добијемо кроз транзицију од златних генерација до нечег новог, али смо са великом подршком старијих момака и огромном мотивацијом код свих постали веома избалансиран састав„, каже он.

Присjетио се и формата, наша репрезентација је одиграла шест утакмица.

„На Евробаскету је тада била другачија конкуренција. Победили смо је у ‘само’ шест утакмица, а знате да се формат променио и чини се да сада више тимова има шансу да победи, више тимова има шансу да се врати после лошег меча. Ми смо тада имали смо три утакмице, а затим право у четвртфинале, па полуфинале и финале“, истакао је Пеђа.

Југославија:

4 Дејан Бодирога
5 Веселин Петровић
6 Саша Обрадовић
7 Игор Ракочевић
8 Предраг Стојаковић
9 Владо Шћепановић
10 Марко Јарић
11 Предраг Дробњак
12 Драган Тарлаћ
13 Дејан Милојевић
14 Дејан Томашевић
15 Милан Гуровић

Хрватску смо побijедили са 80:66, Естонију са 113:58, Њемачку са 86:73, Летонију у четвртфиналу са 114:78, Шпанију у полуфиналу са 78:65 и у финалу Турску са 78:69.