Нови предсједник Централне изборне комисије /ЦИК/ БиХ Вања Бјелица-Прутина била је савјетник предсједника СДС-а Мирка Шаровића у вријеме када је он у прошлом сазиву Савјета министара био министар спољне трговине и економских односа, иако према закону чланови ЦИК-а не могу бити особе које су повезане с политичким странкама.

Нови члан ЦИК-а Јован Калаба био је члан ПДП-а и предсједник Статутарне комисије те странке, а био је и на листама ПДП-а на изборима, али и дио врха странке, доказују документи у чији је посјед дошао портал „Кликс“.

У изводу из записника са 3. сједнице Статутарне комисије ПДП-а, која је одржана 16. септембра прошле године, свој потпис уз печат ставио Јован Калаба, тадашњи предсједник Статутарне комисије ПДП-а.

Његов нови шеф, односно предсједник ЦИК-а Вања Бјелица-Прутина била је савјетник Шаровића, што је видљиво из докумената о њеном именовању. Она је, пише портал, радила у адвокатској канцеларији која је у ранијим процесима заступала Шаровића гдје је стекла његово повјерење, што је он „наградио“ савјетничком функцијом у Министарству спољне трговине и економских односа у Савјету министара, а затим и мјестом вршиоца дужности агента Савјета министара пред Европским судом за људска права.

Од марта 2019. до фебруара ове године радила је и у Министарству за људска права и избјеглице у Савјету министара на чијем челу је била Семиха Боровац /СДА/.

За именовање Бјелице-Прутине на функцију предсједника ЦИК-а спорно је и неиспуњавање једног од главних услова – искуство у спровођењу избора. Имајући у виду адвокатску, а послије и савјетничку каријеру, питање је када се могла бавити пословима у спровођењу општих или локалних избора у БиХ, пише „Кликс“.

Изборни закон БиХ наводи да за члана изборне комисије или бирачког одбора не може бити именована особа која је члан највишег извршнополитичког органа странке или коалиције.

„За Калабу је овај закон потпуно јасан, док се Бјелица-Прутина директно може довести у везу са симпатијама према СДС-у, иако можда нема чланску карту“, констатује се у тексту.

Предложени члан ЦИК-а Жељко Бакалар још није именован јер није било ентитетске већине да се одлука изгласа, а он је један од савјетника у кабинету члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића /ДФ/. Сада ДФ, уз подршку СДС-а, тражи хитну сједницу парламента, како би Бакалар постао члан ЦИК-а.

Именовање Бакалара могло би бити спорно једнако као и за Вању Бјелицу-Прутину с обзиром на то да Бакалар тренутно врши функцију савјетника у кабинету предсједавајућег Предсједништва БиХ Жељка Комшића, а ову дужност обављао је и у другом Комшићевом мандату у Предсједништву БиХ /2010-2014/.

Због избора нових чланова и предсједника ЦИК-а, лидер СББ-а Фахрудин Радончић је довео у питање будућност коалиције са СДА, а по овом питању су негодовали и из СНСД-а, истичући да Бјелица-Прутина и Калаба нису легитимни представници Срба.

СББ и СНСД су оптужили да је избор нових чланова ЦИК-а направљен у режији СДА и СДС-а у сарадњи с ПДП-ом, а с избором се не слаже ни ХДЗ који је напустио сједницу парламента БиХ с колегама из редова српског народа.

Закон налаже да члановима ЦИК-а мандат није истекао док се не формирају сви нивои власти од претходних избора, а нова власт у Федерацији БиХ није формирана још од 2018. године, односно од посљедњих опших избора. Упркос томе, заједничка административна комисија је именовала седам чланова.

Предсједник те комисије је Борјана Кришто /ХДЗ/, а у Службеном листу БиХ је расписан конкурс за избор нових чланова ЦИК-а који се, према закону, бирају према конкурсној процедури, а не именовању.

Према приједлогу Драгана Мектића /СДС/, парламентарци из реда српског народа из СДС-а и ПДП-а уз глас СДА-овог Адила Османовића изгласали су нове чланове ЦИК-а.

„Оно што је још спорно и због чега је Борјана Кришто прошле седмице позвала инспекцију да уђе у просторије ЦИК-а и провјери све јесте нова информација о томе да је ЦИК одбијао пријаве одређених кандидата за функцију предсједника и чланова – без икаквог образложења“, пише портал.