У Доњој Градини у Републици Српској и у Сремској Митровици у Србији сутра ће бити обиљежено 75 година од пробоја логораша из усташког логора Јасеновац и Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у овом концентрационом логору и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

 Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да су Јасеновац и Доња Градина мјеста неописивог страдања, на којима је још прије 75 година жртва побиједила џелата, а онда упркос покушајима да се све заташка и заборави, наставила да их побјеђује све до данас, јер је и тада и данас било часно бити потомак жртава, а не потомак џелата.

– Доња Градина је мјесто нашег огромног страдања, мјесто опомене, али и мјесто са кога као народ морамо да изађемо са поуком и поруком да нисмо заборавили, да нећемо никада заборавити, али и да желимо да живимо у миру са свима којима су на срцу вриједности које и ми дијелимо. Мир, толеранција, поштовање и сарадња! Доња Градина нас управо учи да сви заједно морамо да будемо бољи људи – истакао је Додик.

Његујући сјећање на жртве нашег народа, рекао је Додик, ми у ствари показујемо да бринемо о будућности нових покољења, која морају да знају да припадају народу који је кроз историју бирао часну страну, народу чији часни избори су узимали данак, о чему свједочи и Јасеновац и Доња Градина, и Паг и Јадовно, и Брод на Дрини и Пребиловци и Гаравице и многа друга стратишта нашег народа.

– Ако се за свирепо убијене није могло ништа учинити тада, а ни кроз вријеме које је затирало памћење и крило ужасе јасеновачког страдања, онда је ваљда божја правда да ми у Републици Српској имамо националну дужност да чувамо сјећање на жртву нашег народа, јер само је сјећањем чувамо од нове смрти – поручио је Додик.

Он је нагласио да су све јасеновачке и жртве Доње Градине уткане у Републику Српску.

– Онима који се још питају зашто нам је важна Република Српска поручујем да погледају Јасеновац и Доњу Градину, тамо ће наћи све одговоре – истакао је Додик.

Обиљежавање Дана сјећања у Доњој Градини биће одржано уз поштовање свих прописаних мјера заштите, а присуствоваће му највиши званичници Српске и представници РС у заједничким институцијама.

Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату, а од 1941. до 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највише Срба, Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада дјеце у логору Јастребарско.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.

У Меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Хрватској, као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.

Међу страдалима за 1.337 дана постојања логора Јасеновац било је више од 20.000 дјеце.

Свјесни да губе рат, усташе су ликвидацију логора Јасеновац започеле 8. априла 1945. године.

Дан прије пробоја, 21. априла, усташе су затвориле женски логор у Кошутарици.

Јасеновац су пробојем запечатили изнемогли логораши који су у питомо мјесто на обали Саве доведени само са једним циљем да буду убијени на најзвјерскији начин.

 Преживјели логораши сјећају се да је у колони, која је поред јасеновачких жица и зидина пролазила према Доњој Градини било око 900 жена, а међу њима 60 дјеце.