Политички и економски односи у БиХ у вријеме короне неодољиво подсјећају на односе република и покрајина, народа и народности пред крај СФРЈ, а једина разлика је што је спољни фактор Југославију хтио да уништи, а БиХ хоће да спаси, сматра професор Ненад Кецмановић.

Он истиче да се БиХ и без вируса корона већ 19 година налази у ванредном стању, а да се сада догодило „ванредно стање у ванредном стању“ или „ванредно стање на квадрат“, те да је актуелно краткорочно дало додатну мотивацију оном старијем и дугорочнијем.

„У БиХ постоје два паралелна ванредна стања, од којих ће ново проћи, а старо остати“, истакао је Кецмановић.

Он је указао да је на евро–америчком западу пандемија разголитила неолиберални глобализам, али да се након првобитне конфузије и расула спрега финансијске и политичке олигархије лако споразумјела да економске посљедице ванредног стања које их једино и брину ријеше штанцовањем 5,5 трилиона фиктивних долара и евра.

„БиХ, међутим, због хроничног ванредног стања није у стању да прими и подели сићу која је додијељена периферији и наставиће да болује од свог неизлечивог `босанског вируса`“, невео је Кецмановић у ауторском тексту за „Политику“.

Кецмановић је указао да ће у БиХ на јесен локални избори, те а да, у изборној сезони „босански вирус“ набуја, баш као што и зимска сезона погодује ширењу респираторних инфекција, попут грипе и вируса корона.

„Кажу да после пандемије `више ништа неће бити исто. Можда у свијету и неће, али у Босни богме хоће`“, увјерен је Кецмановић.

Да би илустровао да пандемија у БиХ ништа не мијења, Кецмановић је навео да је већ послије првих случајева инфекције у Српској, када је зазвонило на узбуну и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик тражио проглашење ванредног стања, бошњачки колега одбио ту иницијативу, а, да је, након што је Влада Републике Српске прогласила „ванредну ситуацију“, посланичка група СДА у Народној скупштини Српске ставила вето „због угрожавања бошњачког националног интереса“.

„Пазите, ријеч је о бошњачким политичарима који породично живе у Српској, а блокирали су борбу против ширења епидемије у властитој кући, у предузећу у којим им раде жене, у школи коју им похађају дјеца, да би заштитили свој витални национални интерес“, навео је Кецмановић.

Он је подсјетио да су бошњачки организације ветерана рата оптужили начелника Горажда „за издају због сарадње са агресором“ након што је Србија на његов захтјев тој општини у Федерацији БиХ испоручила брашно, као и да је Кризни пакет Међународног монетарног фонда од 330 милиона КМ изазвао конфликт у врху БиХ због прерасподјеле средстава.

Кецмановић је, између осталог, подсјетио и на то да је Шефик Џаферовић злоупотребио позицију предсједавајућег Предсједништва БиХ у ванредном стању и заказао комеморацију у Поточарима и „уз нос Србима, позвао Милу Ђукановића“.

„Касније је нешто и превазиђено, али се нови инциденти гомилају из дана у дан, јер капацитет узајамног повјерења као да никада није ни постојао“, констатује Кецмановић.