Три четвртине све робе која долази у ЕУ стиже морем, а само 30 одсто трговине унутар Уније се одвија воденим путевима. Управо због тога су се развили велики лучки градови на сјеверу, Антверпен, Ротердам, Хамбург. И неки на југу, попут Пиреја и Марсеја.

Али, како се развијало јединствено тржиште тако је јачала улога лука на сјеверу јер се роба из њих битно брже пребацивала у унутрашњост континента. Испочетка је разлог био географски, ту је била Рајна и није било веће природне баријере. Југ је имао проблем – Алпе. И тај заостатак југ, упркос новим саобраћајницама и тунелима, није успио ријешити све до данас. Неке луке имају доста озбиљан логистички проблем.

Ријека, напримјер, има пругу која је спора па роби треба жељезницом, другим најјефтинијим обликом транспорта, до Прага једнако толико као од Ротердама, пише Јутарњи лист.

Један од сигурних губитника кризе коју је изазвао корона вирус биће добављачки ланци који ће доживјети озбиљне промјене.

Kласичан примјер за то је прича коју доноси Financial Times. Наиме, управо ових дана из Kине стижу флоте трговачких бродова препуних контејнера. Ријеч је о наруџбама из доба кад је у Kини дошло до слабљења епидемије па је најавила покретање економије, а епидемија се још није распламсала у Европи. И сад су бродови пред лукама и питање је шта с њима. Појавила су се два проблема.

Први је лакше рјешив – мањи број радника у лукама. Али, други је битно проблематичнији. Наиме, велик број наручилаца је у протеклих мјесец и нешто дана запао у озбиљне потешкоће и не може прихватити робу. Неки је чак не могу нити платити.

Тако се луке налазе пред озбиљним проблемом. Робу с бродова морају искрцати јер ће иначе доћи до загушења луке, а нико ту робу не жели преузети.

У цијелој причи има једна добра ствар.

Наиме, због Брегзита су све луке на сјеверу Еуропе у протеклом периоду повећале своје складишне капацитете свјесне да ће доћи до проблема у испоруци робе кад Уједињено Kраљевство коначно изађе из чланства и прекине прелазни период (то је, како тврди Лондон, фиксно 31. децембра ове године). Тако да се роба може ускладиштити, али, кад ће је неко преузети?

На то питање нема одговора. Парадоксално је да би управо сада роба из лука могла изузетно брзо доћи до крајњих корисника јер су европске саобраћајнице, путне и жељезничке, битно празније.

Лука Zeebrugge у Белгији се нашла у специфичном проблему. Ријеч је о чворишту специјализованом за аутомобиле. Kоје нико не преузима. Па су лучке власти земљиште уз луку пошљунчали и тамо направили велики паркинг. А неколико бродова на сидришту напросто неће истоварити свој терет него ће остати плутајућа складишта.

Неке од логистичких компанија нуде преусмјеравање бродова према Пиреју и другим лукама на југу. Проблем је што онђе нису радили припреме за Брегзит па су им капацитети оскуднији.

У свему томе луке имају још један проблем.

Kонтејнере с медицинском опремом треба искрцати што прије и послати их према одредиштима која за њима вапе. А често је ријеч о само једном контејнеру који значи спас за хиљаде особља у болницама, заражених. Уз закрчена складишта и наведене проблеме тај се процес успорава.

Али, проблем ће релативно брзо престати,

„У сљедећој, или двије седмице, број долазака ће досећи врхунац. Али након тога слиједи тмурнан период, рекао је за ФТ представник компаније која пружа услуге на терминалима у луци Саутемптон. Наиме, пад ЕУ у рецесију је већ сада битно смањио наруџбе и питање је колико ће посла бити у претовару.