Легендарни кошаркаш и кошаркашки функционер Борислав Бора Станковић, некадашњи дугогодишњи генерални секретар FIBA-e и члан Међународног олимпијског комитета (МОК-а), преминуо је у 95. години у Београду, преноси Телеграф.

Иако је у кошарци био све, и она је њему била све, његов први спортски избор били су тенис и стони тенис. У окупираном Београду он је био првак Србије у стоном тенису 1943. године. Са ослобођењем, Бора се опредијелио за кошарку.

Станковић је био један од људи који је присуствовао оснивачкој сједници СД Црвена звезда 1945. године и са њеном кошаркашком секцијом освајао три титуле првака. За репрезентацију бивше Југославије играо је неколико година, а био у екипи која је на Свјетском првенству у Буенос Ајресу 1950. године освојила шесто мјесто. Послије Црвене звезде играо је још неколико сезона у КК Партизан.

Од 1956. до 1966. био је генерални секретар Кошаркашког савеза Југославије. Водио је италијанску Oranžsodu из Кантуа и постао први тренер странац који је освојио италијански шампионат. Послије једне утакмице, на којој је због високог нивоа стреса накупљеног годинама, колабирао, па је одлучио да напусти тренерски посао и посвети се раду у FIBA гдје је био од 1958. као члан комисије за Европске купове, а од 1969. је стално запослен у Свјетској кошаркашкој организацији.

Послије осам године рада у FIBA и након одласка у пензију Виљема Џонса, Бора Станковић 1976. године постао је генерални секретар Светске кошаркашке федерације. У његовој ери која је трајала све до 2002. године кошарка је добила најзначајније промјене.

Уведена је линија за три поена, промијењена је димензија терена, пређено је са полувремена на четвртине како би се приближили НБА кошарци.  Станковић је такође био заговорник идеје да на Олимпијским играма треба да играју професионалци из НБА и то се 1992. године десило.