Ово је трећи Човићев састанак са лидерима странака у посљедњих неколико дана. У петак се у Мостару састао са предсједником СДП-а БиХ и премијером Федерације БиХ Нермином Никшићем. Како је тада објавио на друштвеној мрежи Икс, разговарали су о изборним резултатима и формирању нове власти.

Дан касније Човић је био у Сарајеву, гдје се у сједишту СДА састао са предсједником те странке Бакиром Изетбеговићем. Према Човићевој објави на Иксу, разговарали су о успостављању власти и заједничким приоритетима у раду.

Човић је раније рекао да је након избора разговарао телефоном са готово свим предсједницима странака. Најавио је и да директни разговори почињу у понедјељак, након чега слиједе званични састанци ширих страначких делегација.

Лидер ХДЗ-а БиХ као један од главних захтјева према будућим партнерима истакао је измјене Изборног закона, за које, како тврди, нису потребне измјене Устава.

Чланак ДОДИК И ЧОВИЋ СУТРА ДОГОВАРАЈУ ФОРМИРАЊЕ ВЛАСТИ се појављује прво на Лакташи Инфо.

У поменутом периоду приходи и примици планирани буџетом на општем фонду остварени су у износу од 4,505.2 милиона КМ (4 милијарде 505 милиона 200 хиљада), што је за 6% више у односу на Ребаланс буџета за шест мјесеци 2026. године, а за 15% више у односу на финансијски план за прву половину 2026. године.

Расходи и издаци планирани буџетом на општем фонду у првој половини 2026. године исказани су у износу од 3,878.1 милион КМ, што је за 9% мање у односу на Ребаланс буџета за шест мјесеци 2026. године, а за 6% мање у односу на оперативни буџет за посматрани период.

Ино-дуг је у првој половини 2026. године редовно сервисиран и за те потребе издвојено је 768.7 милиона КМ.

Расходи и издаци који се односе на пројекте који се финансирају из Програма јавних улагања Републике Српске за финансирање из Буџета у 2026. години, у првој половини 2026. године евидентирани су у износу од 102.6 милиона КМ.

Настављена је континуирана амортизација унутрашњег дуга и из редовних буџетских средстава издвојено је 267.2 милиона КМ.

Спроведен је један поступак мултилатералне компензације и цесије путем кога су компензовани јавни приходи Републике Српске у износу од 32.1 милион КМ, саопштено је након сједнице.

Чланак ВЛАДА СРПСКЕ: ПРИХОДИ СРПСКЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ ГОДИНЕ ПРЕМАШИЛИ ПЛАН ЗА 15 ОДСТО се појављује прво на Лакташи Инфо.

Већина оних који су између два изборна циклуса промијенили страначке боје доживјели су додатни пад подршке према прелиминарним резултатима избора у недјељу, а које је објавила Централна изборна комисија (ЦИК). 

Највећи пад доживио је Владо Ђајић, који је као носилац листе СНСД-а у Бањалуци 2022. године освојио чак 29.038 гласова. Међутим, након што је напустио ту странку у претходном мандату основао  је своју „Вољу народа Српске“ на којој је предводио кандидатску листу за Народну скупштину. Према прелиминарним подацима Ђајић је пао на 2.515 гласова што представља смањење од чак 26.523 гласа. 

Исту судбину доживо је Игор Црнадак, али са далеко мањим бројкама. Он је напустио ПДП и основао ПДП РС те је на изборима у недјељу наступио заједно са Листом за правду и ред Небојше Вукановића. Црнадак је прије четири године имао 3.803 гласа, а према прелиминарним резултатима тренутно има 2.949 гласова. Ипак, успио је да обнови мандат.

Костадин Васић сјео је у посланичке клупе 2022. са 3.580 гласова представљајући боје Уједињене Српске. Међутим, на овогодишњим изборима нашао на листи ДНС-НПС, али она му није донијела неке резултате, јер је према прелиминарним резултатима за сада освојио свега 944 гласа. 

Један од оних који су доживјели пад је  и Милан Савановић, који је половином ове године напустио Небојшу Вукановића и приклонио се Покрету „Сигурна Српска“ (ПСС) на чијој листи је био. Савановић је 2022. године имао 2.115 гласова, а на изборима у недјељу донијели су му за сада свега 556 гласа.

Ништа боље није прошла ни његова страначка другарица Маја Драгојевић Стојић која је у претходном мандату напустила  СДС и приклонила се Драшку Станивуковићу и његовом ПСС. Њој је према тренутном стању повјерење скресано за скоро 1.000 гласова. 

По питању изборних резултата опекао се и Александар Трнинић, који је у претходном мандату из СДС прешао у УС. Прије четири године освојио је 2.712, а према пребројаним гласовима са избора у недјељу 2.045 гласова. 

Успјехом се не може похвалити ни Синиша Мијатовић који је у посланичке клупе 2022. засјео као кадар Демоса са 4.273 освојена гласа, а на изборима у недјељу нашао се на листи СПС и до сада је убрао 2.128 гласова.  

У републички парламент неће засјести бивши посланик Радислав Дончић, који је у претходном мандату у парламент ушао са 2.069 гласова представљајући ПДП, а који је накнадно напустио те прешао у Народни фронт Јелене Тривић са којим је освојио у недјељу свега 527 гласова. 

Пад броја гласова броји и бивши ДНС-овац Драган Брдар који се у претходном мандату приклонио НПС-у. Те двије странке наступиле су на изборима заједно, а Брдар је са ДНС прије четири године освојио 1.628 гласова, а тренутно му је повјерење указало 1.417 бирача. 

Слична статистика је и код бившег посланика Драгана Галића, који је 2022. представљајући НПС освојио 1.258 гласова, а у међувремену се приклонио ПСС и тренутно броји 1.038 гласова. 

Како тренутно ствари стоје, само су функционери из мањих коалиционих странака који су прешли директно у СНСД благо увећали број гласова. Примјер су посланици који су напустили Демос и прешли у СНСД те су благо увећала број гласова у односу на прије четири године. Тако је Споменка Стевановић увећала број гласова са 3.046  на 3.880, Милан Дакић са 5.553 на 5.982, а Сузана Гашић са 333 на 444 гласа. И Ацо Станишић је поприлично успио да са сачува своју гласачку базу упркос промјени дреса, јер тренутно има 5.944 гласова као СНСД-овац, док је прије четири године бројао 6.177 гласова када је као кадар Демоса засјео у посланичке клупе. 

Посматрајући наведене податке политички аналитичари наводе да одласком из странке, посебно веће, функционери остају без страначке машинерије која је за њих радила.

– Очигледно се дешавало то да са преласком у друге странке или оснивањем нових ти функционери не повуку све гласове, већ само своје личне. Генерално ти политичари који пређу из једне у другу странку успију да пренесу само своје личне гласове. Са тим преласком остају без страначке машинерија из претходне странке, а нова с  обзиром да су придошлице, не гледа баш благонаклоно према њима и нису јој приоритет – казао је „Гласу“ политички аналитичар Младен Бубоњић. 

ДУБРАВАЦ У УСПОНУ, АЛИ УЗАЛУД 

Носилац кандидатске листе Народног фронта за Парламентарну скупштину БиХ ове године био је  Жељко Дубравац, који је у Народну скупштину РС прије четири године ушао са 850 гласова као кадар ДНС. Он је према тренутном пресјеку гласова на општим изборима у недјељу освојио 2.079 гласова за посланика у Парламентарној скупштини БиХ, али упркос томе неће сјести у посланичке клупе у Сарајеву, јер његова нова странка није прошла изборни цензус. 

Број гласова 2022. и 2026.

• Владо Ђајић                         29.038         2.515
• Игор Црнадак                       3.803        2.949
• Костадин Васић                  3.580         944
• Милан Савановић               2.115         556
• Маја Драгојевић Стојић.      2.878       1.995
• Александар Трнинић         2.712        2.045
• Синиша Мијатовић           4.273        2.128
• Радислав Дончић             2.069         527
• Драган Брдар                   1.628        1.417
• Драган Галић                    1.258        1.038
• Споменка Стевановић     3.046        3.880
• Милан Дакић                     5.553       5.982
• Ацо Станишић                   6.177       5.944
• Сузана Гашић                   333         444

Чланак БИРАЧИ У СРПСКОЈ КАЗНИЛИ ПРЕЛЕТАЧЕ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Извор из Управног одбора УИО БиХ рекао је Срни да је Правилник усвојен на електронској сједници која је одржана данас.

Исти извор навео је да сједници није присуствовао Зијад Крњић, експерт у име Владе Федерације БиХ, који је неколико пута гласао против ових измјена.

Крњићу је мандат истекао почетком септембра.

Чланак ЗИЈАДУ КРЊИЋУ ИСТЕКАО МАНДАТ: УСВОЈЕН ПРАВИЛНИК ЗА ГП ГРАДИШКА се појављује прво на Лакташи Инфо.

Међутим, за то није довољна политичка подршка у Народној скупштини, већ је претходно потребно отклонити правне посљедице правоснажне пресуде Суда БиХ, због којих Додик тренутно не може обављати функцију предсједника Владе.

Једна од могућности је помиловање, али око начина на који би оно могло бити донесено постоје различита правна тумачења.

Академик и професор правних наука Витомир Поповић сматра да би помиловање од стране српског и хрватског члана Предсједништва БиХ омогућило Додиков повратак на јавну функцију.

С друге стране, према тумачењу које су изнијели министар правде БиХ Давор Буноза a и правник Дамир Сакић, Предсједништво БиХ о помиловању одлучује консензусом сва три члана, што значи да два гласа не би била довољна.

О могућем Додиковом повратку говорио је и његов правни и политички савјетник Огњен Тадић, који је навео да би претходно морале бити испуњене формалне правне претпоставке.

Поред помиловања, закон предвиђа и друге могућности за уклањање одређених правних посљедица осуде, укључујући амнестију или одлуку надлежног суда у одговарајућем поступку. Додикова апелација Уставном суду БиХ, међутим, није довела до укидања осуђујуће пресуде.

Уколико би правна препрека била отклоњена, слиједила би процедура избора Владе Републике Српске. Предсједник Републике предлаже мандатара, а Владу бира Народна скупштина већином од укупног броја посланика. То значи да је потребно најмање 42 од 83 гласа.

Дакле, политичка подршка за евентуални избор Додика за премијера постоји, али кључно питање остаје како и на који начин би претходно биле уклоњене правне препреке за обављање те функције.

Чланак МИЛОРАД ДОДИК ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ? ЕВО КАКО ЈЕ ТО МОГУЋЕ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Највише гласова на подручју Лакташа освојио је Мирослав Бојић (СНСД), којем је повјерење указало 7.179 бирача, док је укупан број гласова које је Бојић добио на изборима од гласача у Изборној јединици 2 – 8.795 гласова. Бојић је овим резултатом још једном показао да је неприкосновени лидер СНСД-а у овој изборној јединици.

Иза њега су, по броју гласова освојених у Лакташима, али и у цијелој изборној јединици су такође кандидати СНСД-а из Лакташа. Милош Гверо којем је повјерење гласовима указало 6.418 грађана Лакташа, односно 7.188 грађана изборне јединице 2 остварио је одличан изборни резултат и потврдио снажну подршку бирача коју тренутно ужива у Лакташима, чиме је освојио директан мандат у Народној скупштини Републике Српске . Трећа по броју гласова је Бојана Вокић са 5.227 гласова освојених у Лакташима, односно 5.647 освојених гласова у изборној јединици 2.

Сва три кандидата СНСД-а из Лакташа освојила су директне мандате у Народној скупштини Републике Српске. Резултати избора показују да је СНСД у Лакташима освојио више од 60 одсто гласова за листу за Народну скупштину Републике Српске.

Поред њих, директан мандат у Народну скупштину Републике Српске освојио је и Александар Трнинић из Уједињене Српске, који је у Лакташима добио 871 глас, односно 2.033 гласова у изборној јединици.

Висока подршка и кандидатима СНСД за Парламент БиХ

Када је ријеч о изборима за Парламентарну скупштину БиХ, највише гласова међу кандидатима у Лакташима освојили су кандидати СНСД-а.

Срђан Амиџић добио је 5.544 гласа лакташана, Милорад Којић 4.513 гласова, док је Снежана Новаковић Бурсаћ освојила 3.674 гласа.

Резултати гласања у Лакташима тако показују изражену подршку кандидатима СНСД-а на оба посматрана нивоа – за Народну скупштину Републике Српске и Парламентарну скупштину БиХ.

Посебно се издваја резултат кандидата за Народну скупштину Републике Српске, гдје су три кандидата СНСД-а из Лакташа освојила директне мандате, уз велики број појединачних гласова које су добили управо на подручју свог града.

Напомињемо да су наведени подаци засновани на тренутно доступним резултатима на узорку од 98,26% обрађених гласова и да су могуће промјене до окончања обраде и потврђивања изборних резултата од стране Централне изборне комисије БиХ.

Чланак ЛАКТАШАНИ ДАЛИ СНАЖНУ ПОДРШКУ КАНДИДАТИМА СНСД: БОЈИЋ ПРЕКО 7.000 ГЛАСОВА, ГВЕРО 6.500, ВОКИЋ ПРЕКО 5.600 се појављује прво на Лакташи Инфо.

Највише појединачних гласова освојио је Игор Додик (СНСД) и то 19.248 гласова.

Након њега слиједи Драшко Станивуковић (ПСС) са 16.448 гласова.

Наредних осам кандидата са листе долазе из СНСД-а, а тренутна табела изгледа овако:

Данијел Јошић – 10.959

Горан Маричић – 9.857

Микајло Лазић – 9.573

Мирослав Бојић – 8.791

Нина Букејловић – 8.109

Зоран Стевановић – 7.944

Милош Гверо – 7.186

Бојан Савић – 7.021

И док су они освојили највише, постоје и они кандидати који нису освојили ниједан глас.

Чланак ОВИХ ДЕСЕТ ПОЛИТИЧАРА ЈЕ ОСВОЈИЛО НАЈВИШЕ ГЛАСОВА ЗА НС РС се појављује прво на Лакташи Инфо.

За Народну скупштину Републике Српске, листа Савеза независних социјалдемократа – СНСД освојила је 9.840 гласова, односно 60,64 одсто.

Слиједе:

• Драшко Станивуковић – Покрет Сигурна Српска – 1.925 гласова (11,86%)
• Српска демократска странка – Воља народа са 1.333 гласа (8,21%)
• Уједињена Српска освојила 1.124 гласа (6,92%).
• За правду и ред – листа Небојше Вукановића – 630 (3,88%)
• СПС – Горан Селак – Покрет Јединствена Српска – 451 (2,77%)
• Народни фронт – Јелена Тривић – 305 (1,87%)
• Воља народа Српске – др Владо Ђајић – 174 (1,07%)
• Социјалистичка партија Петар Ђокић – Демос – НДП – 152 (0,93%)
• ДНС–НПС Бањац–Нешић – 146 (0,89%)

У утрци за Предсједништво БиХ, Жељка Цвијановић, такође кандидат СНСДа, освојила је 11.714 гласова у Лакташима, док су Маринко Божовић и Небојша Вукановић освојили 3.094, односно 2.317 гласова.

Лакташи су тако и на овим изборима показали снажну подршку СНСД-у, који је за Народну скупштину Републике Српске освојио више од 60 одсто гласова.

Резултати су према подацима приказаним на изборној страници у тренутку објаве и могу бити измијењени након обраде свих бирачких мјеста.

Чланак УБЈЕДЉИВА ПОБЈЕДА СНСД У ЛАКТАШИМА НА СВИМ ИЗБОРНИМ НИВОИМА се појављује прво на Лакташи Инфо.

Како је саопштио Калаба, СНСД-ов Саво Минић освојио је 202.245, а СДС-ов Бранко Блануша 160.936 гласова у борби за позицију предсједника Републике Српске.

За српског члана Предсједништва БиХ, СНСД-ова Жељка Цвијановић освојила је 213 812, СДС-ов Маринко Божовић 102 877 а Небојша Вукановић 67 707.

Чланак ЦИК: ПРВИ ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ ПОКАЗУЈУ УБЈЕДЉИВУ ПОБЈЕДУ СНСД се појављује прво на Лакташи Инфо.

На изборима 2022. године није била позната излазност до 14 сати, но до 15 сати је тада гласало 35 одсто бирача.

Изборни процес одвија се на 5.569 бирачких мјеста широм земље, а право гласа, према подацима из Централног бирачког списка, има укупно 3.408.517 грађана.

Биралишта ће остати отворена до 19 сати, док ће на локацијама на којима гласање није почело у предвиђених 07.00 сати бити продужено за онолико времена колико је протекло од планираног почетка до стварног отварања.

Грађани на данашњим изборима одлучују о саставу Предсједништва БиХ, Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, избору предсједника Републике Српске, ентитетских парламената, као и посланика у кантоналним скупштинама у Федерацији БиХ.

Чланак ИЗБОРИ 2026: ДО 14 ЧАСОВА ГЛАСАЛО 20,6 ОДСТО БИРАЧА се појављује прво на Лакташи Инфо.