– Руско тржиште, које је отворено за нас, изузетно је добро, али ћемо, нажалост, ове године имати рекордан род, а лош квалитет, па ће количине за извоз бити мање од планираних – истакао је Дојчиновић.

Он је навео да лиценце за извоз имају два произвођача из Републике Српске и један из Федерације БиХ.

Дојчиновић је додао да би воћари могли имати проблема и са пласманом на домаће тржиште због притиска увозног воћа.

– Више од 50 одсто наше производње је лошијег квалитета због временских неприлика. Имали смо срећу да није било мраза, али су високе температуре изазвале велике ожеготине на плодовима, који су остали ситни и лошег квалитета – рекао је Дојчиновић.

Он је нагласио да ће воће углавном завршити у прерађивачкој индустрији, посебно крушке, од којих је око 90 одсто намијењено преради.

– Руска Федерација углавном тражи јабуку сорте ајдаред, коју имамо на око 300 хектара. Она је доброг квалитета, али морамо нешто оставити и за домаће тржиште. Можда ћемо имати неколико хиљада тона за извоз, највише до 10.000 тона воћа – навео је Дојчиновић.

Према његовим ријечима, овогодишњи род процијењен је на око 40.000 тона воћа, од чега ће од 30 до 40 одсто бити усмјерено у прераду.

– Берба још није завршена јер је успорена због лошег квалитета плодова. Оптимални рок за завршетак је почетак новембра – закључио је Дојчиновић.

БиХ је за овогодишњи род одобрен извоз у Руску Федерацију од 14.270 тона јабука и 6.405 тона крушака, док је претходне године одобрена квота износила 4.000 тона јабука и 1.000 тона крушака.

Чланак РЕКОРДАН РОД ЈАБУКА И КРУШАКА У СРПСКОЈ, АЛИ ЛОШ КВАЛИТЕТ УГРОЖАВА ИЗВОЗ У РУСИЈУ се појављује прво на Лакташи Инфо.

У односу на крај прошле године, штедња становништва у Републици Српској је повећана за 382,7 милиона КМ или седам одсто.

Орочена штедња чини 78,9 одсто укупне штедње становништва и већа је за 211,4 милиона КМ или девет одсто, а штедња по виђењу без текућих рачуна становништва чини 21,1 одсто укупне штедње становништва и већа је за 16,1 милиона КМ или три одсто.

“Депозити по виђењу на текућим рачунима грађана су повећани за 155,1 милион или шест одсто у односу на крај 2025. године”, наведено је у извјештају Агенције за банкарство Републике Српске за прву половину 2026. године.

Чланак ГРАЂАНИ СРПСКЕ СВЕ ВИШЕ ШТЕДЕ: НА РАЧУНИМА И ДЕПОЗИТИМА ЧАК 5,9 МИЛИЈАРДИ КМ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Цијена дизела на неким пумпама у БиХ већ је достигла 4 марке, а превозници упозоравају да са садашњим цијенама горива тешко могу да пословати те најављују повећање цијена својих услуга.

Веће цијене превоза за 50 посто

Никола Грбић, предсједник Удружења превозника за унутрашњи и међународни транспорт РС, каже за Рапорт да према њиховим информацијама, гориво би у наредних десет дана могло ићи и до 5 КМ по литру!

– Неке процјене и индиције говоре да иде према 5 КМ у наредних десет дана. Да ли ће се то заиста и десити видјећемо, али већ је у Требињу цијена 4 КМ, У Бањој Луци и околини 3,93 и 3,95 КМ. Ово је страшно, али по питању транспорта, да бисмо сад пословали нормално и позитивно требали бисмо дићи цијену превоза најмање за 50 посто – каже Грбић.

Додаје да превозници отказују неке вожње јер не могу постићи цијену која би им била исплатива.

– Ако поскупи гориво и ако дигнемо цијене, што бисмо морали ако се то деси, све ће отићи горе, у маркетима сва роба која иде копненим транспортом – каже Грбић.

Напомиње како је једини начин укидање акциза за помоћ привреди, али није оптимистичан.

-­ Сумњам, јер се убиру велике своте пара, то је златна кока од које они неће баш тако лако одустати. Али проблем ће бити заиста велики – каже Грбић.

У Словенији 1,86 еура

Додаје да је гориво јуче у Њемачкој коштало 2,68 еура по литру, док је у Словенији најјефтиније коштало 1,86 еура.

– Али у Словенији је лимитирано јер се не може точити више од 50 литара у камионе страних превозника. Уколико се мјесец или два одрекну акциза помогло би колико-толико. По овој цијени резервоар горива у камиону је 3.000-4.000 КМ – закључио је Грбић.

Чланак ДИЗЕЛ У БИХ БИ МОГАО ДОСТИЋИ И 5 КМ ПО ЛИТРУ НАРЕДНОГ МЈЕСЕЦА се појављује прво на Лакташи Инфо.

Како је за CAPITAL потврдио адвокат Огњен Вучен, који заступа “Кубик-АС” са рачуна “Нискоградње”, у власништву бизнисмена Љубомира Ћубића, заплијењено је 511.525 КМ, чиме је, према његовим ријечима, покривен комплетан дуг, трошкови и камате.

“Успјешно смо реализовали извршни поступак без продаје возила “Нискоградње”, а надамо се да више нећемо долазити у ову ситуацију“, рекао је Вучен.

То значи да до запљене и продаје 81 возила, која су била наведена као покретне ствари на којима је предложено извршење, није дошло.

Компанија “Кубик-АС” поднијела је у јулу ове године приједлог за извршење ради наплате око 440.000 КМ дуга за гориво од посрнуле “Нискоградње” на основу правоснажне пресуде Окружног привредног суда у Бањалуци, о чему је CAPITAL раније писао.

Овом пресудом потврђена су њихова потраживања, а по истеку 30 дана рока колико им је дато да дугове плате, услиједила је блокада рачуна у Новој банци, УниЦредит банци, МФ банци, Аддико банци, Раиффеисен банци и НЛБ банци.

Иако је Ћубић уложио приговор на извршење, овај суд је то одбио 3. септембра и оставио на снази оно којим је дозвољена наплата потраживања компанији “Кубик-АС”.

Суд у овом рјешењу изричито наводи да судски извршилац није приступио запљени и процјени тих ствари нити је саставио записник.

Према рјешењу, потраживање се састојало од 275.147,77 КМ главног дуга, 135.319,65 КМ затезних камата, 29.411,09 КМ трошкова парничног поступка и 7.749,70 КМ трошкова извршног поступка.

“Нискоградња” је у приговору тврдила да је дио дуга у међувремену плаћен, као и да су возила оптерећена заложним правима других повјерилаца.

Суд је оцијенио да те тврдње нису доказане, јер нису достављени докази о конкретним уплатама, док је питање евентуалних права трећих лица остављено за фазу спровођења извршења.

Подсјетимо, према пресуди од 19. јануара 2026. године, “Кубик-АС” потражује укупно 410.467 КМ, од чега се 275.147 КМ односи на главни дуг, а 135.319 КМ на обрачунате затезне камате.

Такође, “Нискоградња” је обавезана да плати и 29.411 КМ трошкова парничног поступка, уз додатне камате и трошкове извршења.

Слично се догодило и прошле седмице када је Окружни привредни суд у Бањалуци отказао лицитацију за продају камиона “Нискоградње” јер је Ћубић у међувремену платио дуг фирми из Бијељине која је тражила извршење.

Фирма „Сервис Тим“ потраживала је од њих 33.920 марака, а како фирма из Лакташа није плаћала дуг, од суда су тражили продају два камиона Волво произведена 2004. године, процијењена на 80.000 марака.

Компанија „Нискоградња“ налази се већ дуже вријеме у финансијским проблемима због чега су им рачуни често блокирани. Налази се на листи највећих дужника Пореске управе РС са дугом од 11,7 милиона марака.

Ова фирма гради нови надвожњак у Трну који је требао бити завршен за три мјесеца али је тај рок вишеструко пробијен.

Чланак „НИСКОГРАДЊА“ ПЛАТИЛА ДУГ „КУБИК АС“ И САЧУВАЛА КАМИОНЕ се појављује прво на Лакташи Инфо.

„Готово да нема седмице да не добијем питање када ће коначно Старлинк доћи у БиХ. Данас коначно можемо рећи да ће услуга Старлинка бити доступна у наредним седмицама“, рекао је Форто.

Форто је данас у Сарајеву разговарао са директором Старлинка за глобално лиценцирање и активацију тржишта Ребеком Слик Хантер о почетку пружања услуга ове компаније у БиХ и наредним корацима на домаћем тржишту, саопштено је из Министарства комуникација и транспорта.

Он је навео да ће ова технологија бити значајна за становнике подручја у којима класична инфраструктура не може да обезбиједи квалитетну интернет везу, али и за школе, здравствене установе и друге кориснике.

Старлинк обезбјеђује широкопојасни интернет путем мреже сателита у ниској Земљиној орбити, без потребе за класичном кабловском инфраструктуром до корисника, што може бити посебно значајно за рурална, планинска и друга тешко доступна подручја.

Долазак Старлинка значиће и новог пружаоца услуга на интернет тржишту у БиХ, додатни избор за грађане и привреду, као и могућност примјене сателитске повезаности у образовању, здравству, пословању и комуникацијама у ванредним ситуацијама.

Хантерова је изразила задовољство што ће БиХ бити укључена у растућу Старлинк мрежу, наводећи да је циљ компаније да обезбиједи поуздану и брзу повезаност без обзира на то гдје корисници живе.

Старлинк је у БиХ регистровао правно лице „Старлинк БХ“ и 22. маја поднио Регулаторној агенцији за комуникације /РАК/ БиХ захтјев за пружање услуга приступа интернету ради добијања дозволе за рад. Поступак издавања дозволе је у међувремену био у току.

Данашњи састанак наставак је разговора Форте и Хантерове одржаних у Вашингтону прошле године, када је покренуто питање доласка Старлинка на тржиште БиХ.

Чланак МАСКОВ САТЕЛИТСКИ ИНТЕРНЕТ ДОСТУПАН У БИХ ВЕЋ ЗА НЕКОЛИКО СЕДМИЦА се појављује прво на Лакташи Инфо.

Енергетски стручњак Нихад Харбаш упозорава да би, уколико напади у Перзијском заливу и Црвеном мору потрају, цијена нафте могла достићи и 120 долара по барелу, што би се додатно одразило и на цијене нафтних деривата у БиХ.

„Нафтовод East-West постао је критични алтернативни правац за Хормуз. Прије напада преносио је око 4 до 5 милиона барела дневно, односно око четири одсто глобалне понуде. Његово затварање могло би тако умањити свјетску понуду за до четири одсто. То би аутоматски значило и губитак око 120 милиона барела, а ако напади у Перзијском заливу и Црвеном мору потрају, цијена би могла ићи и до 120 долара по барелу“, казао је Харбаш за Бизнис.ба.

Нови притисак на цијене горива

За Босну и Херцеговину то, према његовим ријечима, значи додатни притисак на цијене нафтних деривата, односно дизела и бензина, као готових производа које БиХ увози.

„Тренутне просјечне цијене у БиХ већ су повећане на око 3,50 КМ по литру. Предвиђања су да простор за даљи раст цијена постоји, отприлике за 10 до 30 фенинга по литру у наредним седмицама, ако поремећај потраје и цијене деривата остану повишене, уз могућност већих скокова у екстремнијем сценарију“, наглашава Харбаш.

Он додаје да регулисане марже у БиХ и конкуренција ипак ограничавају могућност већих скокова.

„Поремећај због затварања саудијског East-West нафтовода може додатно притиснути цијене, али утицај на БиХ није аутоматски нити пропорционалан. Простор за даљи раст постоји, уз знатну неизвјесност“, наводи Харбаш.

Промјене на свјетском тржишту брзо се преносе на дизел

Говорећи о томе колико се промјене цијена сирове нафте на свјетском тржишту брзо преносе на цијене горива у БиХ, Харбаш истиче да тржиште физичких деривата, попут дизела, реагује брже и оштрије.

„Тржиште физичких деривата, попут дизела, реагује брже и оштрије, што значи да је под јаким притиском. Према искуству из сличних геополитичких шокова, очекује се нови раст и поскупљење, али тај раст може бити ублажен залихама или споријим усклађивањем дистрибутера“, истиче енергетски стручњак.

Истовремено, пренос промјена цијена није тренутан нити потпуно директан.

„Цијене у БиХ прате котације готових деривата на медитеранском тржишту, трошкове транспорта, односно увоза, курс, акцизе, ПДВ и локалне марже. Обично је потребно од неколико дана до једне или двије седмице да се промјене пренесу на тржиште, мада код оштрих скокова то може бити и брже, а код пада цијена спорије. Дистрибутери набавне цијене усклађују постепено, мада бензинске пумпе брже реагују на поскупљења“, каже Харбаш.

Чланак ЦИЈЕНЕ ГОРИВА У БиХ ПОНОВО РАСТУ. ДА ЛИ ЈЕ 4 КМ ПО ЛИТРУ ГРАНИЦА? се појављује прво на Лакташи Инфо.

„Наредне седмице ће вјероватно порасти и набавне цијене, те ће цијене горива расти. То је условљено повећањем нцијене нафте на свјетском тржишту на 108 долара за барел и котације дизела од око 1.570 долара по тони“, навео је Тришић.

Он је додао да за сада нема тешкоћа када је ријеч о снабдијавању нафтом и нафтним дериватима.

Сви дистрибутери у Српској, како је навео, имају довољно залиха, руте у снабдијевању тренутно нису прекинуте и за сада нема информације да би се то могло десити.

Тришић је нагласио да ће тржишта бити доведена у проблем са снабдијевањем уколико се до краја године наставе глобални поремећаји и геополитичка криза.

„Мање компаније које немају директан приступ екстремним тачкама снабдијевања могле би због тога ући у велике проблеме“, сматра Тришић.

Чланак ЦИЈЕНА ДИЗЕЛА У СРПСКОЈ МОГЛА БИ УСКОРО ДА ДОСТИГНЕ ЧЕТИРИ КМ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Амиџић је рекао да су, када је у питању поврат ПДВ-а за прву некретнину, благовремено све институције у БиХ упознали са чињеницом да иду у том правцу и да се припреме.

Он је рекао да опозиција у Републици Српској на том плану не треба да ликује јер се ове ствари тичу и свих грађана Српске.

Амиџић је истакао да је Пореска управа Српске, за разлику од федералне, урадила све што је до ње да грађани искористе наведене попусте који се односе на поврат ПДВ-а за прву некретнину.

„Проблем је техничке природе, а рекао бих и њихове неспремности, јер можда то нису схватили довољно озбиљно као институције Српске“, рекао је Амиџић за РТРС.

Он је оцијенио да БиХ, због овог и сличних проблема, константно показује да је нефункционална и да стално заостаје за свијетом.

„Имам осјећај да ми сваки пут кад неко иде вијек напријед, идемо вијек уназад. Сада имамо увјеравања да ће проблем у вези са наведеним некретнинама бити ријешен током сљедеће седмице. Виђећемо. Ако не буде, именом и презименом ћу прозвати људе који коче тај процес јер су по закону дужни да нам доставе податке“, рекао је он.

Чланак АМИЏИЋ: ФЕДЕРАЦИЈА КОЧИ, АЛИ РИЈЕШИЋЕМО ТЕХНИЧКЕ ПРОБЛЕМЕ ОКО ПОВРАТА ПДВ-А НА ПРВУ НЕКРЕТНИНУ се појављује прво на Лакташи Инфо.

• Република Српска настоји да привуче нове инвестиције, а Форум о инвестицијама и пословној сарадњи у Бањалуци окупио је више од 100 кинеских привредника. 
• Циљ форума је унапређење привредне сарадње, представљање инвестиционих потенцијала Српске и отварање нових пословних партнерстава. 
• Премијер Саво Минић истакао је да се Српска налази у великом инвестиционом циклусу, а посебан потенцијал за сарадњу са Кином види у путној инфраструктури, енергетици и здравству. 
• На форуму је учествовало и око 40 домаћих привредника, док су као перспективне области издвојене енергетика и прерада хране. 
• Инвестиционо-развојна банка Републике Српске представила је седам конкретних пројеката потенцијалним кинеским партнерима, већином из области енергетике.

Поручено је то са Форума Републике Српске о инвестицијама и пословној сарадњи за кинеске компаније, који су организовали Привредна комора РС и Влада РС, уз учешће републичких званичника, кинеских и домаћих привредника. Форум је окупио представнике институција, пословне и академске заједнице Српске са кинеским компанијама и институцијама, са циљем унапређења привредне сарадње, представљања инвестиционих потенцијала и отварања могућности за пословна партнерства и улагања.

Предсједник Републике Српске Синиша Каран рекао је да је Форум најбољи доказ да Српска има потенцијале које може понудити за даљи развој.

– Овакви форуми и привредна улагања у Српску најбољи су знак њене снаге, инвестиција и потенцијала које имамо да понудимо за даљи развој наше Републике – рекао Каран

Он је истакао да посебно охрабрује чињеница да интересовање за Републику Српску показује Кина, велика и моћна економија, истакавши да то говори о потенцијалима Српске, како оним који су већ искориштени, тако и оним који тек треба да буду стављени у функцију. Нагласио је и да Српска своје потенцијале настоји да представи инвеститорима из цијелог свијета, подсјетивши да је у Бањалуци претходно отворено и представништво Привредне коморе Израела у Српској, док су раније остваривани контакти и са америчким и руским привредницима.

– Све ово је производ упорне и снажне вишегодишње борбе руководства Српске да створи амбијент да овдје долазе снажне економије – рекао је Каран.

Према његовим ријечима, за привлачење капитала кључно је стварање стабилног и предвидивог амбијента, у којем ће Република Српска бити препозната као сигурно мјесто за улагање, уз што мање административних препрека и добру проходност капитала.

– Интереси су обострани, имамо и ми њима шта понудити, али и они нама, те је ово прави начин да политика заједно са привредом ствара снажну Српску – поручио је Каран.

Премијер Саво Минић оцијенио је да се Српска налази у великом инвестиционом циклусу и да је због тога посебно важно проширивати сарадњу са кинеским партнерима, истакавши задовољство реализацијом актуелних, али и припремом нових послова са кинеским компанијама, посебно у области путне инфраструктуре, енергетике и здравства.

– Сматрам да већ постоји једна сигурност кинеских партнера, али и заинтересованих привредника из Српске, да можемо да проширимо међусобну сарадњу и у другим областима – рекао је Минић.

Амбасадор БиХ у Кини Синиша Берјан рекао је да је Амбасада претходних мјесеци интензивно разговарала са кинеским компанијама и привредницима, којима је упућен позив да непосредно упознају потенцијале Српске.

– Они су дошли са јасном намјером да разговарају о привредној сарадњи и да истраже могућности за инвестиције – рекао је Берјан.

Предсједник Привредне коморе РС Горан Рачић рекао је да је интерес домаћих привредника за сарадњу са Кином на веома високом нивоу.

На форуму је, према његовим ријечима, учествовало око 40 домаћих привредника који већ сарађују са Кином или желе да успоставе нове пословне односе. Рачић је као области са највећим потенцијалом издвојио енергетику, прераду хране и друге секторе у којима Српска има ресурсе и конкурентске предности.

– Имамо најбоље ресурсе у енергетици, а знамо да је Кина лидер у соларној енергији. Земља смо која има велике потенцијале у области прераде хране, а ту је и порески систем који је бољи у односу на оно што нуде друге земље западног Балкана – рекао је Рачић.

В.д. директора Инвестиционо-развојне банке (ИРБ) РС Недељко Ћорић рекао је да ће сусрет кинеских и домаћих привредника бити прилика за представљање конкретних пројеката.

– Имамо велике пројекте које реализујемо са Кином и њиховим инвеститорима и сигуран сам да ћемо тако и наставити. Имамо седам пројеката које ћемо представити кинеским партнерима из различитих области, а већином су из енергетике – рекао је Ћорић.

Лидер СНСД-а Милорад Додик рекао је да Српска чини све напоре да отвори могућности за привлачење инвестиција, а да је сарадња са Кином један од важних праваца. Он је оцијенио да економске промјене у Европи и свијету намећу потребу за тражењем нових тржишта и партнера, наводећи да Српска кроз овакве сусрете настоји да прошири простор за привредну сарадњу.

– Те алтернативе тражимо кроз овакве форуме, кроз отварање Представништва израелске Привредне коморе и посјету ове значајне кинеске делегације – рекао је Додик, подсјетивши да Српска са Кином већ има искуство реализације великих инфраструктурних и енергетских пројеката, посебно издвојивши Термоелектрану Станари.

НАГРАДА

У оквиру Форума о инвестицијама и пословној сарадњи за кинеске компаније, вршилац дужности ректора Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић примио је награду „Глобал ФРЕД“ за допринос међународној сарадњи и промоцији Републике Српске. 

– Ова награда је резултат не само мог рада, већ и пуног разумијевања републичких институција. Радио сам на развоју Српске, међународној промоцији и сарадњи – поручио је Шкрбић.

На скупу је потписан и Споразум о донацији пољопривредне механизације између бањалучког Универзитета, Универзитета у Источном Сарајеву, Универзитета Ђангсу и компаније „Ђангсу свјетска пољопривредна механизација“.

Чланак СРПСКА ОТВАРА ВРАТА КИНЕСКОМ КАПИТАЛУ се појављује прво на Лакташи Инфо.

За подршку инвестицијама у 2026. години обезбијеђено је укупно 23 милиона КМ, a међу корисницима су и 22 привредна субјекта из Лакташа којима је додијељен укупнан износ од 2.191.696,27 КМ.

Највећа појединачна додијељена вриједност подстицаја износи 586.749 КМ, док најмањи одобрени износ износи 11.456,41 КМ.

Подстицаји су намијењени реализацији инвестиционих пројеката у прерађивачкој индустрији, са посебним акцентом на технолошки развој и модернизацију производње, али и на прелазак на зелену и циркуларну економију.

Подржана су, између осталог, улагања у пречистаче, филтере, обновљиве изворе енергије и опрему за рециклажу.

Листу привредника којима је одобрена подршка за улагање од Владе Републике Српске можете погледати ОВДЈЕ.

Чланак ПРИВРЕДНИЦИМА У ЛАКТАШИМА 2,2 МИЛИОНА КМ ПОДСТИЦАЈА ЗА УЛАГАЊА У 2026. ГОДИНИ се појављује прво на Лакташи Инфо.