Фудбал је много више од игре – то су пријатељства, заједништво, емоције и године проведене на фудбалском терену.
Управо такву фудбалску причу исписао је Дарко Лакић, који је након готово три деценије одлучио да заврши активну играчку каријеру и оде у заслужену фудбалску пензију.

Лакић је фудбалску каријеру започео давне 1996. године у тадашњој екипи ФК „Термал“ из Мрчеваца, гдје је провео двије сезоне.

Од такмичарске сезоне 1997/98. постаје члан ФК „Борац“ Маглајани, чије је боје бранио готово три деценије.

Посебно емотиван тренутак уприличен је поводом његовог опроштаја, када му је уручен дрес са бројем 5, као симбол дугогодишње припадности и оданости клубу, уз пригодан поклон и ријечи захвалности.

Готово три деценије на фудбалском терену доносе безброј успомена – од првих утакмица и спортских изазова до побједа, пораза и пријатељстава која остају и након посљедњег судијског звиждука.
То нису само године проведене у фудбалу, већ значајан дио живота који се не може измјерити бројем одиграних утакмица.
Ипак, Даркова прича у Борцу не завршава се одласком са фудбалског терена. Иако више неће бити међу играчима, Лакић остаје дио клуба, гдје ће наставити своје фудбалско дјеловање као тренер сениорског тима.

Припремио: Данијел Глишић

Чланак СА 49 ГОДИНА РЕКАО ДОСТА: ГОТОВО ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ У ДРЕСУ БОРЦА ИЗ МАГЛАЈАНА се појављује прво на Лакташи Инфо.

Свјетска банка у најновијем извјештају прогнозира да би цијене енергената на глобалном тржишту ове године могле порасти за 32 одсто, у односу на ранију процјену од 24 одсто.

Као главне разлоге наводи сукобе на Блиском истоку и поремећаје у снабдијевању, уз очекивану просјечну цијену нафте “брент” од 92 долара по барелу и раст цијена гаса у Европи од готово 60 одсто.

Посебан разлог за забринутост представља могућност додатног поскупљења минералних ђубрива и хране, јер су високи трошкови производње већ оптеретили пољопривреднике и потрошаче.

Нови раст цијена енергената могао би додатно погоршати постојеће стање, повећати трошкове пољопривредне производње и појачати притисак на цијене домаћих прехрамбених производа.

Економиста Игор Гавран истакао је за “Глас” да су прогнозе засноване на тренутним глобалним околностима, али да би смиривање сукоба на Блиском истоку и у Украјини могло релативно брзо довести до стабилизације тржишта и пада цијена.

– Ова прогноза важи под претпоставком да садашња ситуација не буде промијењена. Уколико дође до примирја и нормализације снабдијевања, могло би доћи до релаксације тржишта и пада свјетских цијена – рекао је Гавран.

Он је навео да би посљедице за Републику Српску могле бити блаже када је ријеч о ђубривима, с обзиром на снабдијевање гасом из Русије, али да је тржиште горива изразито зависно од увоза.

– Код горива смо зависни од увоза и глобална кретања непосредно се одражавају на домаће цијене. Ипак, оне су већ веома високе па је тешко очекивати знатно погоршање без нових великих поремећаја – истакао је Гавран.

Према његовим ријечима, дугорочно највећи проблем представља производња хране, јер се домаћи пољопривредници, осим са скупљим ђубривима и другим инпутима, суочавају и са неравноправном конкуренцијом увозних производа.

Економиста Милош Грујић оцијенио је да би се раст цијена нафте и нафтних деривата на домаћим бензинским пумпама могао осјетити већ током наредних седмица, док би скупља енергија постепено повећавала трошкове производње и транспорта.

– На тржишту горива слиједи директно преливање берзанских осцилација. Истовремено, тржиште електричне енергије у Републици Српској заштићено је до краја године захваљујући домаћој производњи, али притисак на производну цијену струје остаје па би питање поскупљења могло бити актуелно почетком наредне регулаторне године – рекао је Грујић.

Он је нагласио да ће скупљи транспорт и сировине смањити профитне марже предузећа, док ће раст цијена хране и основних производа додатно умањити куповну моћ становништва.

Посебно осјетљива је пољопривреда, јер високе цијене минералних ђубрива повећавају трошкове производње и могу утицати на приносе и цијене домаће хране.

– Комбинација скупљих инпута, транспорта и слабије потрошње ствара стагфлаторне притиске. Предузећа, нарочито мала и средња, могла би се суочити са проблемима ликвидности, смањеном конкурентношћу и одгађањем инвестиција, док би скупљи капитал додатно отежао измиривање обавеза – истакао је Грујић.

Игор Гавран је упозорио и да евентуални пад свјетских цијена не значи нужно и појефтињење на домаћем тржишту.

– Због тога је важно да надлежне институције прате понашање трговаца и реагују када се смањење трошкова не преноси на потрошаче – казао је Гавран.

Чланак СКОК ГЛОБАЛНИХ ЦИЈЕНА ЕНЕРГЕНАТА ГУРА ДОМАЋЕ ТРЖИШТЕ У НОВУ КРИЗУ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Магазин његов долазак види као резултат скупе лобистичке кампање и преокрета у односу Вашингтона према њему.

Како наводи новинар Ајзек Стенли-Бекер, истакнута имена МАГА покрета окупиће се у данима након избора за Конгрес како би разговарали о предсједничким изборима 2028. године. Међу говорницима су један члан америчке владе, шеф Савјета за унутрашњу политику Бијеле куће и неколико конгресмена.

О Додиковим плановима путовања Атлантик је сазнао од неколико извора упознатих с њима, који су говорили под условом анонимности и упозорили да се детаљи могу промијенити у посљедњем тренутку. Из Додиковог кабинета нису одговорили на упит магазина.

Атлантик описује Додика као проруског аутократу „који се хвалио шпијунирањем Американаца“, а недавно је руског предсједника Владимира Путина назвао “једним од најмирољубивијих лидера нашег времена”. Наводи и да његово залагање за отцјепљење пријети поновним избијањем крвавог сукоба на Балкану.

Трампови савјетници у кампањи
Влада РС ангажовала је двојицу Трампових кључних политичких савјетника, Џејмса Блера и Криса ЛаЧивиту, као консултанте и довела их у РС уочи избора у БиХ раније овог мјесеца. Хонораре су касније донирали фонду за Трампову предсједничку библиотеку, након што је посао постао јаван, а Трамп их критиковао на мрежи Трутх Социал.

Када је његова странка остварила увјерљив резултат, Додик је заслуге приписао и Трампу и Путину.

– Да није било величанствене побједе Доналда Трампа, данас бисмо вјероватно били политички лешеви – рекао је Додик присталицама, наводи магазин.

Бајденова администрација је 2022. увела санкције Додику. Америчко министарство финансија тада га је теретило за корупцију, мито и пријетње стабилности БиХ. Према америчкој влади, Додик је покушавао поткопати Дејтонски мировни споразум, стварао паралелне институције у РС и омаловажавао друге етничке и вјерске групе, прије свега Бошњаке. Санкције су касније проширене и на бројне чланове његове породице, сараднике и фирме.

Атлантик подсјећа да је Додик прошле године правоснажно осуђен због непоштивања одлука високог представника, након чега је остао без функције предсједника РС и добио забрану обављања функција на шест година. Те одлуке он одбацује као политички мотивисане и неуставне, а и даље готово потпуно контролише институције у Српској.

Откако се Трамп прошле године вратио у Бијелу кућу, власт у РС потрошила је милионе долара на лобисте како би поправила Додиков имиџ међу људима око Трампа. Стратегија је, пише магазин, била да га се представи као жртву правних прогона, слично као Трампа, и као заштитника хришћанских вриједности. За Додика и његове сараднике радили су Трампов бивши лични адвокат Руди Ђулијани, бивши гувернер Илиноиса Род Благојевич, којег је Трамп прошле године помиловао, те фирма у којој ради Кејти Вајлс, кћерка шефице особља Бијеле куће Сузи Вајлс

Трампова администрација укинула је санкције у октобру 2025. године. Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) није навео разлог, али је Стејт Департмент неколико дана раније поздравио помирљиве кораке Народне скупштине РС као резултат напора Вашингтона да смири кризу у БиХ.

Званичници Стејт Департмента, наводи Атлантик, тражили су и оставку високог представника Кристијана Шмита, који је с Додиком био у отвореном сукобу. Шмит је отишао у мају ове године, а њемачком листу рекао је да је био под “огромним и неочекиваним притиском из САД”.

Дипломате у регији и стручњаци, према писању магазина, с великом забринутошћу прате уступке Трампове администрације Додику, због његових отворених сепаратистичких циљева и Путинове подршке. Магазин подсјећа и да су и Србија и БиХ кандидати за чланство у Европској унији.

Гала скуп пред 2028.
Скуп у Мар-а-Лагу организује се у оквиру Конференције конзервативне политичке акције (ЦПАЦ), под називом ЦПАЦ Цирцле Ретреат анд Гала, а рекламира се као “окупљање визионара”. На веб страници скупа наводи се да ће се, како буду стизали резултати избора за Конгрес, разговарати о томе шта они значе за пут до 2028.

Мет Шлап, предсједавајући Америчке конзервативне уније и домаћин ЦПАЦ-а, није желио да коментарише Додиков долазак. Казао је да ће скупу присуствовати занимљива група донатора и ВИП гостију, али да неће говорити ко ће бити тамо, осим говорника. Додао је да ће фокус бити на будућности Америке пред 2028. годину.

Није јасно хоће ли Трамп бити у Мар-а-Лагу током Додикове посјете. Из Бијеле куће нису одговорили на упит магазина. Додик се раније ове године, током посјете Вашингтону, фотографисао с министром одбране Питом Хегсетом и тадашњом портпаролком Бијеле куће Керолајн Левит.

Садашњи и бивши амерички званичници рекли су за Атлантик да би Додик могао осјећати притисак да што прије покуша остварити независност Српске, јер би му Трамп вјероватно био склонији од могућег демократског насљедника након 2028. Без обзира на исход избора у уторак, закључује магазин, Трамп ће имати још двије године да Додику даје оно што жели, преноси Клиx.

Чланак ОД САНКЦИЈА ДО ТРАМПОВОГ ИМАЊА: ДОДИК ИДЕ НА МАГА СКУП се појављује прво на Лакташи Инфо.

Из НБС је саопштено да су одлуци претходиле контролне активности усмјерене на побољшање ликвидности банке, али је током надзора утврђено да постоји ризик од њеног даљег погоршања.

Централна банка је навела да су испуњени законски услови за одузимање дозволе, те да је мјера донесена ради заштите депонената и очувања стабилности финансијског система.

Исплата осигураних депозита до 50.000 евра

Агенција за осигурање депозита биће именована за стечајног управника рјешењем надлежног суда.

Према обавјештењу Агенције, исплата осигураних депозита клијентима Алта банке почеће најкасније у року од седам радних дана од дана када Привредни суд у Београду донесе рјешење о отварању стечајног поступка.

Право на исплату имају физичка лица, предузетници, као и микро, мала и средња правна лица. Осигурани износ је ограничен на 50.000 евра по депоненту.

Депозити у динарима биће исплаћени у динарима, а девизни депозити у еврима, према средњем курсу који буде важио на дан покретања стечајног поступка.

Агенција је најавила да ће податке о условима, мјестима и роковима исплате објавити у медијима и на својој интернет страници најкасније три радна дана након што суд донесе рјешење о отварању стечајног поступка.

Чланак ПОЛИТИКА ИЛИ ЕКОНОМИЈА? ОДУЗЕТА ДОЗВОЛА ЗА РАД АЛТА БАНЦИ У СРБИЈИ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Под слоганом „Дијаспора као потенцијал, повратак као прилика“, конференција ће окупити повратнике из иностранства, представнике институција и дијаспоре, с циљем размјене искустава, разговора о изазовима повратка и представљања нових могућности за живот, рад и пословање у Републици Српској.

Позивамо све заинтересоване који размишљају о повратку, већ су се вратили из иностранства или желе да допринесу јачању веза са дијаспором да нам се придруже и учествују у разговору о томе како знање, искуство и потенцијал наших људи широм свијета могу постати покретач развоја Републике Српске.

Мјесто одржавања: Хотел „Сан“, Лакташи
Датум: 5. новембар 2026. године
Почетак: 11.00 часова
Учешће на конференцији је бесплатно.

Дођите да заједно разговарамо о могућностима, повезујемо људе и идеје и градимо услове за нове почетке.

Дијаспора је потенцијал, а повратак прилика за нову будућност!

Конференција се реализује у оквиру пројекта „Назад у Српску – Back to Srpska“ који проводе Удружење „Еволвис“ из Бања Луке у сарадњи са Министарством за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске.

Чланак КОНФЕРЕНЦИЈА „ДИЈАСПОРА КАО ПОТЕНЦИЈАЛ-ПОВРАТАК КАО ПРИЛИКА“ 5. НОВЕМБРА У ЛАКТАШИМА се појављује прво на Лакташи Инфо.

Управо из тог искуства родила се идеја да покрену посао који породицама из дијаспоре пружа сигурност да о њиховим најближима неко брине и онда када они нису у могућности да буду уз њих.

Стефан и Ивана основали су фирму „Моји код куће“, која се бави обиласком старијих људи чија су д‌јеца отишла у Њемачку, Аустрију, Швајцарску и друге земље, а којима је потребна помоћ у свакодневним обавезама.

Ивана је десет година живјела у Аустрији, гд‌је је након завршетка средње школе отишла да гради живот, док је Стефан с њом провео двије године. За то вријеме, како је испричала за „Независне новине“, често су размишљали о својим родитељима који су остали код куће.

„Увијек је било питање да ли имају све код куће, да ли је све у реду, да ли је комшиница дошла и донијела нешто, могу ли отићи код доктора и завршити све те свакодневне обавезе. То су ствари о којима размишљате када сте далеко од породице“, испричала је Ивана.

Додаје да је управо то искуство било једна од главних мотивација да се врате, али и да покушају направити нешто што би помогло другим људима који се налазе у сличној ситуацији.

Идеја је, како каже, потекла од Стефана, који је осмислио концепт, док је она преузела највећи дио свакодневне организације посла.

Од прве кафе до извјештаја породици

Њихов посао не подразумијева само обилазак старијих људи, већ и помоћ у свакодневним обавезама, у складу са потребама сваког појединца.

Породице их најчешће проналазе путем друштвених мрежа, а контактирају их углавном преко WhatsAppa. Након првог разговора договарају посјету, током које се упознају са старијом особом и разговарају о томе каква јој је помоћ потребна.

Ивана наглашава да је важно да и сами корисници прихвате њихову помоћ, јер се дешава да старији људи у почетку сматрају да им нико није потребан.

„Кад дођемо попијемо прву кафу, мало се испричамо и упознамо. Тада се стиче повјерење. Родитељ је тај који одлучује да ли жели нашу помоћ и да ли му одговарамо. Не желимо да се било ко осјећа као да га неко контролише“, истакла је она.

Након првог сусрета договарају наредне посјете и обавезе. Некоме је потребно отићи у набавку, некоме помоћи да стигне на заказани љекарски преглед, а некоме завршити обавезе у пошти.

Како је казала, не постоји унапријед утврђен образац који важи за све, већ се начин рада прилагођава потребама и жељама сваког корисника.

Посебан дио њиховог посла је комуникација са породицама које живе у иностранству. Након сваке посјете оне добијају детаљан писани извјештај путем сајта, у којем је наведено шта је урађено, како се старија особа осјећа и да ли је примијећено нешто на шта би требало обратити пажњу.

„Желимо да породица зна шта се дешава код куће, да не мора стално да размишља да ли је све у реду. Када сте далеко, много значи да имате некога ко може отићи, провјерити како су ваши родитељи и помоћи им када је потребно“, појаснила је Ивана.

Када је ријеч о набавци, куповину у вриједности до 50 КМ обављају без претходног одобрења породице, уз обавезно достављање фотографисаних рачуна. За веће трошкове, попут поправки у домаћинству, прво контактирају породицу и траже њену сагласност.

Уколико је потребно ангажовати мајстора, помажу и у организацији поправке и прате њено извођење.

У почетку постоји неповјерење, али прва посјета мијења све

Иако је идеја настала из стварне потребе, њена реализација подразумијева и изазове. Један од њих је приближити старијим људима концепт услуге која им се нуди, а да притом не помисле да неко долази да их контролише или им одузима самосталност.

„Када им породица преко телефона објасни да ће неко доћи да их обиђе, то некада звучи необично и изазива нелагоду. Међутим, када се упознамо лицем у лице, та нелагода углавном нестане. Људи нас прихвате као да се познајемо годинама“, рекла је Ивана.

Додаје да је циљ да старији људи знају да имају некога коме се могу обратити када им је потребна помоћ, али и да породице у дијаспори буду мирније јер нису препуштене саме себи у организовању бриге о родитељима на даљину.

Планирају ширење на друге градове

Фирма „Моји код куће“ основана је у септембру ове године, па су Стефан и Ивана још на почетку пословног пута. Тренутно брину о три породице у околини Лакташа, док им се јављају и људи из других дијелова Републике Српске и БиХ.

Интересовање, каже Ивана, постоји и у Котор Варошу, Мостару и Сарајеву, али због ограничених капацитета за сада нису у могућности да одговоре на све захтјеве.

Њихов план је да, уколико посао настави да се развија, услугу прошире и на друге градове.

Чланак МОЈИ КОД КУЋЕ: ПАР ИЗ ЛАКТАША ПОМАЖЕ СТАРИЈИМА ЧИЈА СУ ДЈЕЦА ДАЛЕКО се појављује прво на Лакташи Инфо.

Према подацима Републичког завода за статистику, број издатих грађевинских дозвола у септембру ове године био је мањи за 23,4 одсто у односу на исти мјесец лани, док је у поређењу са просјечним бројем дозвола издатих током 2025. године забиљежен пад од 31,4 одсто. Истовремено, број станова предвиђених за градњу у септембру ове године смањен је за 18,2 одсто у односу на септембар 2025, односно за 35,4 одсто у односу на просјек претходне године.

Ови подаци указују на слабљење инвестиционе активности, а питање је да ли ће се такав тренд одразити и на понуду станова, динамику изградње и будуће цијене некретнина.

Саво Ерић из сектора грађевинарства Уније послодаваца Републике Српске сматра да су слабија куповна моћ становништва, незаинтересованост дијаспоре за куповину некретнина и одлазак домаће радне снаге међу главним разлозима успоравања активности у грађевинском сектору.

“Куповна моћ становништва у Републици Српској све је мања, а ни дијаспора није довољно заинтересована за куповину. Уз то, нисмо створили све услове да људи који имају капитал улажу овд‌је и пропустили смо неке прилике“, рекао је Ерић.

Он је указао на то да је велики број грађевинских радника отишао у иностранство, што отежава организацију посла, повећава трошкове и утиче на квалитет извођења радова. Додатни проблем представља ангажовање страних радника, које прате бројне административне процедуре.

Ерић сматра да су за покретање новог таласа градње неопходни повољнији услови кредитирања, већа подршка банкарског сектора и заустављање одлива становништва.

“Они који су већ започели градњу вјероватно ће завршити планиране објекте, али очекујем да ће наредне године бити мање планова за нове пројекте. Када је ријеч о цијенама, не очекујем њихов пад јер расту трошкови струје, горива и радне снаге“, навео је Ерић.

Сличну слику тржишта описује и економиста Зоран Павловић, који указује на то да се купци све теже одлучују на задуживање и куповину некретнина у условима политичке и економске неизвјесности.

“Нисам продао ниједан од три стана која су ми преостала у посљедња три мјесеца. Људи чекају да виде како ће се развијати политичка ситуација и какве ће бити одлуке нових власти на нивоу БиХ и ентитета. Када је будућност неизвјесна, људи не желе да улазе у ризик, узимају кредите и преузимају дугорочне обавезе“,  рекао је Павловић.

Он додаје да се проблем не своди само на опрез купаца, него и на све већи раскорак између цијена некретнина и финансијских могућности грађана. Трошкови рада расту, а поскупљење горива повећава и цијену транспорта грађевинског материјала, што се постепено преноси на коначну цијену станова. Истовремено, примања становништва не прате тај раст, због чега дио потенцијалних купаца одустаје од куповине или је одлаже.

Таква ситуација утиче и на инвеститоре, који све опрезније улазе у нове пројекте, чекајући да се постојећи станови продају и да добију јаснију слику о будућој тражњи.

Павловић сматра да би евентуално појефтињење некретнина могло бити ограничено на појединачне случајеве, односно на инвеститоре који желе да заврше започете пројекте и продају преостале станове. Значајнији пад цијена, како оцјењује, није извјестан јер су и даље високи трошкови изградње, од материјала до радне снаге.

“Они који имају довољно сопственог капитала лакше ће завршити започете објекте, док ће инвеститори који се ослањају на кредите и новац купаца бити у знатно тежој позицији. Ако продаја успори, а трошкови наставе да расту, реализација пројеката биће све компликованија“, упозорио је Павловић.

Успоравање грађевинске активности, према његовим ријечима, не би се одразило само на инвеститоре и тржиште станова, него и на ширу привреду, с обзиром на то да грађевинарство ангажује велики број повезаних д‌јелатности, од произвођача и продаваца грађевинског материјала до превозника и произвођача бетона.

Мањи обим радова значио би слабији промет у тим д‌јелатностима, а посљедично и мање приходе од пореза на додату вриједност. Због тога би, истакао је он, наставак негативних кретања у грађевинарству могао представљати додатни притисак на привредну активност у цјелини.

Према подацима Републичког завода за статистику, просјечна цијена завршених и продатих нових станова у Српској у другом тромјесечју ове године износила је 3.193 КМ по квадратном метру.  Традиционално, највећи финансијски терет подносе купци некретнина у Бањалуци и Требињу, гд‌је се вриједност стамбеног простора већ одавно мјери хиљадама марака изнад републичког просјека.

Глас Српске

Чланак ПАЛА ПОТРАЖЊА ЗА СТАНОВИМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Пратимо ваше изјаве и ставове о унутрашњим питањима у Србији, о великој побједи, о ономе што се дешавало и ономе што вас очекује. Ви и ваше колеге најавили сте промјене у односима према сусједима: Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори.

За почетак, јесте ли се већ чули с неким од званичника из БиХ, јесу ли вам честитали?

Званичници из БиХ мени лично нису честитали, али не мислим да је уопште било какав проблем посриједи. Просто, у систему у коме нема евидентног лидера, можда је неко други, ко је раније имао другу врсту контакта, добио ту врсту честитке. Ја то свакако сматрам једнако вриједним као да сам је лично добио. Тако да, било коме с листе да је званично пренесена честитка, сматрам једнако вриједним као да је и мени лично пренесена.

Како се најављене промјене у односима према сусједима могу одразити конкретно на Босну и Херцеговину?

Свакако у позитивном смислу. Нико од нас није наступао с наративом који је говорио било шта што је дестабилизација система регионалне сарадње. Мислим да су сви ми с изборне листе и све активности које је имао студентски програм, односно студентски покрет, ширили добросусједске поруке, прије свега унутар саме наше државе, а затим и поруке мира и пријатељства ван граница државе. На челу нашег претходног режима био је човјек који је фактор дестабилизације региона од раних ‘90-их, тога су сви свјесни. И ја лично сам свјестан свега што је наш претходни предсједник изјављивао ‘90-их година. То су изјаве које су срамне за историју наше земље и никада више нико неће смјети да их понови.

Претпостављамо да мислите на ону изјаву “100 муслимана за једног Србина”.

Сасвим, сасвим! Врло сам свјестан шта је човјек изговарао и да је недопустиво за једног цивилизованог човјека изјављивати оно што је изјављивао у парламенту Србије, потом као посланик, а потом и као врло високо позиционирани државник, све до мјеста предсједника Србије. Многе ствари које је изрекао јесу срамота за државу и не смију да буду атрибуиране грађанима Србије и нама лично, поготово не нама на Студентској листи. То ће бити најважнија порука – никога од нас не можете наћи уз изјаве такве ксенофобне приче коју је он креирао кроз више од три деценије политичке активности.

Александар Вучић је на неки начин покушавао да људи забораве све оно што је изјављивао ‘90-их година или у парламенту Србије. Зар не?

Е па то се просто не заборавља. Ја то никад нећу заборавити, јер он је тиме и мене осрамотио.

Знамо какав је однос режим Александра Вучића имао с бившим предсједником Републике Српске Милорадом Додиком и тренутном влашћу у Републици Српској. Хоће ли нова власт имати посебан однос с Додиком и РС-ом или ће партнер ипак бити Босна и Херцеговина као држава и њене институције?

Свакако да ћемо имати наставак партнерског односа и с једним и с другим ентитетом. Међутим, реалност је да је, као што је и код нас у Србији политичка елита често зубе трљала разне врсте наратива који нису ишли с циљем стабилизације регионалних дешавања, одређени број неодговорних политичких актера у региону изузетно токсично д‌јеловао, односно интоксицирао простор, поготово у предизборном периоду, када је било потребно да се сачувају политичке елите и њихов политички утицај. Мислим да ћемо тражити кредибилне партнере за сарадњу у свим регионима, поготово на територији бивше заједничке државе, који имају цивилизоване темељне вриједности функционисања друштва – владавину права, једнакост, слободу медија и тако даље. Али не може неко ко једну причу прича ове године, а потпуно обрнуту друге године, да буде кредибилан партнер у разговору, ма с које год стране био.

Оно што је посебно важно и нама изузетно осјетљиво питање јесте да ми заиста већ имамо посебне односе с Републиком Српском, које желимо и даље да проширујемо на темељу основних људских вриједности једног друштва. Наравно да је то нама изузетно важан ентитет с којим ћемо даље проширивати односе, али у цивилизованом маниру, притом не угрожавајући никог другог због тога што ћемо сарадњу унапређивати на максимално могући ниво. То никако неће бити начин на који ћемо угрожавати било кога другог у региону и нећемо ширити политичку мржњу, нетрпељивост и непоштовање, напротив.

Људи у Босни и Херцеговини од нове власти у Србији очекују да званични Београд поштује независност, територијални интегритет и суверенитет БиХ. Недавно смо имали прилику свједочити да је Милорад Додик, када је против њега била расписана потјерница, прелазио у Србију и тако имао заштиту режима у Србији. Да сте ви у сличној позицији, бисте ли поштовали законе Босне и Херцеговине и расписану потјерницу или бисте пружали заштиту званичницима Републике Српске?

Видите, ми просто имамо наш заједнички студентски план који смо усагласили и на основу кога је и кренула платформа Студентске листе – да поштујемо постојеће правне акте ове земље. То је темељ наше активности. Већ постоје, у складу с уставним законом, врло прецизно дефинисане клаузуле кад и како бисмо ми као држава требали д‌јеловати. Само је питање досљедности примјењивања како устава и наших домаћих закона, тако и преузетих међународних обавеза.

Наши правни експерти су врло свјесни да је у суштини велики дио неразумијевања, односно лоших одлука наше претходне власти, био у непоштовању елементарних уставних обавеза, овлаштења, права и закона Републике Србије, као и у непоштовању преузетих међународних обавеза. То је био главни проблем у комуникацији у претходном периоду. Мислим да ће, с једне стране, досљедност примјењивања онога што већ постоји на папиру, потписаних и актуелно активних законских регулатива, бити довољан гарант да се ниједна слична ситуација не може десити у будућности. А ако случајно нешто недостаје, а то ће наши правни експерти процијенити, можда ће и у том смислу бити потребно нешто додатно направити. Али ја као љекар сад просто не могу да кажем да ли је проблем у недостатку неког правног прописа. Оно што је генерално проблем јесте недостатак поштовања већ постојећих права, правила, закона и устава.

Ви и бројне ваше колеге са Студентске листе најављујете релаксацију односа у цијелом региону, за добробит свих народа који живе на простору бивше државе. Знамо да постоје јако тешка питања која се вуку три деценије или више. Какав је ваш став о ономе што се дешавало у Сребреници, о геноциду у Сребреници и Резолуцији у Уједињеним нацијама?

Па знате какав је став. Став је да постоје све те резолуције, којих смо свјесни, и које су као такве изнесене. Постоје и неки ставови Скупштине Републике Србије из 2010. године (Декларација о осуди злочина у Сребреници на начин утврђен пресудом Међународног суда правде, оп. а.) која се опредијелила према свему томе. Али оно што треба искрено и врло отворено рећи свима јесте да смо ми представници Студентске листе, листе коју су студенти изабрали вјерујући да ћемо ми, с оним што они немају, а то су искуство и експертиза, извести нашу земљу на бољи пут од онога којим је кренула.

А морате признати да бреме одговорности имамо према д‌јеци, односно омладини која нам је дала право да њихове идеје спроведемо у д‌јело, а то су генерације рођене послије 2000. године, углавном, и то доминантна већина. Морамо признати, и ви и ја, да то нису д‌јеца која су на тај начин директно утицала нити су директно оптерећена таквим питањима. Они траже да направимо земљу у којој за све важе правила слободе, једнакости и права, и да им све те ствари које су се десиле давно прије њиховог рођења просто не наметнемо као бреме њихове одговорности, јер то није бреме њихове одговорности.

Траже да оно што је било, а било је пуно тога лошег, изузетно лошег, оставимо ономе што је већ уписано у разним правним актима које су донијели разни судови, да то оставимо историчарима да се тиме баве, а да се ми окренемо ка будућности. То је просто и аманет који су наши студенти дали нама, и мени као њиховом професору, као задатак. Они ни мене нису оптеретили тим питањима, морате ме разумјети. Тражили су од нас да исправимо кормило ове земље у нашој унутрашњој политици, да креирамо услове за нормално, цивилизовано друштво.

Дакле, одлуке судова ће се поштовати?

Судови су донијели такве одлуке. Ми немамо легитимитет да их мијењамо. Али ми нисмо окренути прошлости, ми смо окренути ка будућности. Свјесни смо свега што је било, али просто имамо обавезе које морамо да радимо унутар свог, да тако кажемо, дворишта, што је изузетно важно.

Када будемо имали друштво у коме је дијалог дозвољен, у коме је дијалог отворен, у коме постоји слобода дијалога, свим другим евентуалним питањима, прије свега историјским питањима и чињеницама, треба да се баве људи који се тиме баве на правом научном нивоу, као што се, примјера ради, и ја бавим науком, која је без граница. Ја сам љекар. Моја наука је без граница. Имам пријатеље свуда у свијету и пуно драгих пријатеља и у Републици Српској, и у Федерацији БиХ, и у Хрватској, и у Црној Гори, и у Румунији, и у Мађарској, свуда, разумијете?

Оног тренутка када крене стварни дијалог међу људима, проблеми који оптерећују друштва врло лако се рјешавају. Ја немам никаквих отворених питања са својим колегама из Босне и Херцеговине, Републике Хрватске или Црне Горе, никаквих. Желим друштво у коме и у свим другим друштвеним сферама постоји отворен дијалог и у коме су ријешене све несугласице. То је у суштини једини начин да се иде напријед, а не да се стално враћамо уназад.

Ваш успјех и промјене које најављујете сигурно су пробудили наду код многих, а вијест о побједи на изборима од‌јекнула је у свијету. Сматрате ли да ће Студентска листа бити нека врста пионира за оно што се у будућности може дешавати у цијелом нашем региону

Ово је јединствен случај не само у нашем региону. Колико су нам рекли наши историчари, експерти за историју државе, ово је феномен невиђен у историји Европе. Тако да ће ту бити доста посла за аналитичаре који се баве државом, како ће функционисати у будућности, да ли ће то бити неки модел, образац функционисања негд‌је ван земље. Али нама је просто битно да је код нас дало резултат и да ћемо гледати да тај резултат пренесемо у квалитетније друштво у будућности.

И за крај, може ли се нова Влада Републике Србије формирати до Нове године?

Када немате могућност да нешто гарантујете, пошто није све у вашим рукама… То зависи од Републичке изборне комисије, од тога када ће бити проглашени дефинитивни резултати избора. Од тог тренутка, у ствари, сат почиње да откуцава. До тада имамо незваничне резултате избора, који ће такви бити и званични, само је питање када ће бити званично прокламовани.

Извор: www.klix.ba

Чланак НОСИЛАЦ СТУДЕНТСКЕ ЛИСТЕ ЗА САРАЈЕВСКЕ МЕДИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: „СУДОВИ СУ ДОНИЈЕЛИ ОДЛУКЕ, НИЈЕ НА НАМА ДА ИХ МИЈЕЊАМО“ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Рекао је да у парламент Србије улази само СНС, Студентска листа и листа Мађара.

„Немамо још коначне резултате, на основу узорка стартификованог је јасно да смо ове изборе изгубили, победила је студентско-блокадерска листа, имаће између 135 и 140 мандата, ми око 105, нико други није ушао у Скупштину“, рекао је Вучић.

Чланак ВУЧИЋ ПРИЗНАО ПОРАЗ: СТУДЕНТСКА ЛИСТА ИМА ВЕЋИНУ се појављује прво на Лакташи Инфо.

То је више него двоструко у односу на претходне парламентарне изборе. У децембру 2023. године ЦеСИД и Ипсос су до 9 сати забиљежили излазност од 5,2 посто, а на изборима у априлу 2022. године у исто вријеме гласало је 5,1 посто бирача.

Коначна излазност на изборима 2023. године, према подацима Републичке изборне комисије (РИК), износила је 58,77 посто.

ЦеСИД и Ипсос податке прикупљају са стратификованог узорка од 750 бирачких мјеста. Нове процјене излазности објавиће у 11:00, 14:00, 17:00 и 19:00 сати, а прве процјене резултата очекују се око 21:30 сати.

Званичне податке о излазности објављује РИК, која конференције за новинаре током дана одржава у 11:05, 13:05, 15:05, 17:05 и 19:05 сати.

На јутрошњој конференцији предсједник РИК-а Владимир Димитријевић казао је да су бирачка мјеста отворена на вријеме. На појединим мјестима било је мањих кашњења због великог броја бирача и припреме бирачких одбора.

Право гласа има 6.451.292 бирача, који бирају између 18 изборних листа. За 250 мјеста у Скупштини Србије надмеће се 2.418 кандидата.

Чланак ИЗЛАЗНОС У СРБИЈИ ДО 9 ЧАСОВА ДУПЛО ВЕЋА НЕГО НА ПРЕТХОДНИМ ПАРЛАМЕНТАРНИМ ИЗБОРИМА се појављује прво на Лакташи Инфо.