Представа, настала по тексту Перише Армуш Белог и у режији Андрије Ковача, доноси духовиту и бритку причу о три жене различитих генерација и карактера које повезује иста тема — потрага за љубављу, сигурношћу и сопственим мјестом у свијету. Кроз низ комичних, али и емотивних ситуација, глумачка екипа коју чине Магди Ел-Асраг, Јелена Кркић Ковач, Александра Рукавина и Ђурђа Павловић отвара питања брака, друштвених очекивања и личних избора.

Београдска продукција и бесплатан улаз

Ово остварење, у продукцији „Ковач арт“ из Београда, доноси топлу и искрену причу о женској снази, пријатељству и храбрости, а сценографију и костим потписује Љиљана Василева, док је за музику и тон задужен Зоран Митровић.

Улаз на представу за све посјетиоце је бесплатан.

Чланак КОМЕДИЈА „УДАВАЧЕ У ПОТРАЗИ ЗА МУЖЕМ“ У ЛАКТАШИМА: ПРЕДСТАВА О ЉУБАВИ И ПРИЈАТЕЉСТВУ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Платформа је замишљена као својеврсни дигитални центар спорта и културе, који грађанима омогућава да једноставније пронађу спортске клубове, културно-умјетничка друштва, установе културе и друга удружења у својој локалној заједници.

Основу странице чини интерактивна карта Републике Српске. Корисници могу претраживати организације према граду или општини, али и према области дјеловања. На тај начин, информације о бројним клубовима и удружењима постају доступније на једном мјесту.

На карти су већ представљене организације из различитих дијелова Републике Српске. Међу њима су спортски клубови, школе спорта, културно-умјетничка друштва, позоришта, музеји, галерије и друге организације које својим радом доприносе спортском и културном животу локалних заједница.

Посебна вриједност платформе је у томе што није замишљена само као списак организација. Удружења имају могућност да представе свој рад, основне информације, контакт податке, фотографије и друге садржаје, као и да грађанима приближе активности које реализују.

То може бити посебно корисно родитељима који траже спортски клуб или школу спорта за своју дјецу, младима који желе да се укључе у спортске и културне активности, али и свима који желе да сазнају више о организацијама које дјелују у њиховом граду или општини.

Кроз платформу се настоји додатно повезати локална спортска и културна сцена и учинити видљивијим људе и организације који свакодневно учествују у њеном стварању.

У „Карти удружења Републике Српске“ своје мјесто могу пронаћи и организације са подручја Лакташа. Међу већ представљеним су, између осталих, Џудо клуб Лакташи, КМФ Лакташи, Карате клуб Лакташи, ТК Лакташи и КУД „Ђердан“ Трн.

Спортска и културна удружења која желе да буду представљена на платформи или да ажурирају своје податке могу се обратити путем контакт података објављених на интернет страници.

„Карта удружења Републике Српске“ доступна је на адреси www.kartaudruzenja.com, а њен даљи развој може омогућити да на једном дигиталном мјесту буде обухваћен још већи број организација које чине спортски и културни живот Републике Српске.

Чланак КАРТА УДРУЖЕЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ДИГИТАЛНО МЈЕСТО ЗА СПОРТ И КУЛТУРУ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Трио чине Сунчица Лончар на флаути, Мирјана Кремeновић на виоли и Дејан Бркић на гитари, а њихов заједнички наступ доноси спој различитих музичких епоха, стилова и традиција.

Посебност овог састава крије се и у њиховој заједничкој причи. Након готово три деценије, некадашњи школски другови поново се састају на истој сцени, доносећи са собом богато животно и умјетничко искуство, али и енергију која их је повезивала још у младости.

Сам назив CordeVento осликава карактер њиховог звука – „Corde“ представља топле и дубоке тонове жица виоле и гитаре, док „Vento“ упућује на ваздушни, лепршави звук флауте. У њиховој музици ова два свијета не стоје један насупрот другом, већ се допуњују и стварају јединствену звучну цјелину.

Публику у Лакташима очекује репертоар који прелази границе епоха и музичких стилова. На програму ће се наћи дјела из периода класике и романтизма, али и музика Јужне Америке, чији су ритмови и мелодије препознатљиви и блиски различитим генерацијама.

CordeVento ће представити и савременији музички израз, који на занимљив начин повезује умјетност и науку, доносећи публици другачији и савремен звучни доживљај.

Кроз звук флауте, виоле и гитаре, публика ће тако имати прилику да пропутује кроз различите музичке свјетове – од незаобилазне класике и романтизма, преко препознатљивих јужноамеричких ритмова, до савремених музичких израза.

Организатори позивају љубитеље музике да буду дио овог сусрета, који поред музичког програма доноси и занимљиву причу о пријатељству, заједничком одрастању и повратку музици након готово три деценије.

Чланак „ТРИО CORDEVENTO“ У ЧЕТВРТАК У ЛАКТАШИМА: МУЗИКА КОЈА СПАЈА ВРИЈЕМЕ, ГЕНЕРАЦИЈЕ И РАЗЛИЧИТЕ СТИЛОВЕ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Предсједник Републике Српске Синиша Каран изјавио је да је Дан српског јединства, слободе и националне заставе један од највећих и најзначајнијих празника који заједнички славе Република Србија и Република Српска, али и сав српски народ.

„Снажна симболика која треба да се изрази овим заједничким обиљежавањем је, прије свега, јединство. То јединство можемо схватити на више начина, али ми прије свега желимо да кажемо и пошаљемо снажну поруку да је српски народ, његово национално и политичко биће, без обзира гд‌је живи, јединствен народ“, поручио је Каран.

Каран је истакао да је то кључна порука овог празника.

Предсједник Републике Српске је подсјетио да је и Декларација Свесрпског сабора, која говори о заједничкој одбрани национално-политичког права српског народа и заједничкој будућности, била одговор на све оне који су у прошлости били против српског народа.

„Кључна борба против српског народа је да учините нејединство српског народа, не мислим само на политичко или неко друго, него на његово национално и политичко нејединство. Отуда су кроз историју и биле приче о босанским Србима, хрватским Србима, неким другим Србима и тако даље“, рекао је Каран.

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић честитала је Дан српског јединства, слободе и националне заставе и истакла да овај велики празник окупља Србе и показује важност слободе и окупљености око заједничких интереса.

„Честитам овај дан који нас окупља, који показује наш понос и говори о томе колико је важна национална застава и слобода у којој живимо“, навела је Цвијановићева у честитки Републици Српској, Србији и свим Србима, ма гд‌је живјели.

Она је напоменула да се у овим тренуцима треба сјетити свих оних који су Србима даривали слободу, поднијели тешке жртве дајући животе или дијелове тијела за оно што уживају данашње генерације, али и оне које тек долазе.

„Желимо да и они уживају у тој слободи, да не престану поштовати оно што су највећи идеали нашег народа“, истакла је Цвијановићева у видео-објави на друштвеним мрежама. Цвијановићева је нагласила да је јединство кључна ријеч и увијек претпоставка за успјех.

„Јединство је претпоставка за стабилност, мир, окупљеност и за све оно што треба заједно да урадимо“, рекла је Цвијановићева.

Предсједник Владе Републике Српске Саво Минић честитао је Дан српског јединства, слободе и националне заставе и истакао да Српска и Србија поносно стоје под истом тробојком.

Минић је навео да су јединство, слобода и застава ријечи у којима су српска историја, жртва предака и завјет генерацијама које долазе.

„Слободу чувамо, јединство живимо, а под истом тробојком Република Српска и Србија стоје заједно и поносно. Памтимо. Поштујемо. Чувамо. Срећан Дан српског јединства, слободе и националне заставе“, написао је Минић на Иксу.

У Сремским Карловцима је, поводом обиљежавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, одржана прва заједничка сједница Уставног суда Србије и Уставног суда Републике Српске и потписан Меморандум о разумијевању и билатералној сарадњи.

Меморандум, који су потписали предсједници судова Владан Петров и Џерард Селман, предвиђа унапријеђење сарадње кроз размјену знања и искустава у области уставног судства, као и стручних и научних информација и публикација, те организовање заједничких обука, конференција и семинара, али и међусобне посјете судија.

Чланак РЕПУБЛИКА СРПСКА И СРБИЈА СЛАВЕ ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА се појављује прво на Лакташи Инфо.

Овај импозантни градски комплекс простире се на два платоа са преко 40.000 квадратних метара пратећих објеката и око 280 метара одбрамбеног зида.

Процјењује се да је у овом утврђеном градском центру некада живјело између три и четири хиљаде становника.

Централно и најзначајније здање читавог комплекса јесте Света епископска ранохришћанска базилика импозантних димензија 40 са 13 метара, која је представљала духовно средиште хришћанства сјеверне Босне од 4. до 6. вијека.

Ова тробродна базилика осликава невјероватан грађевински подхват тога времена. Да је заиста ријеч о епископском сједишту потврђује пронађена епископска столица у источном дијелу олтара, испред које се налазило постоље за часну трпезу, као и остаци лука који је водио у олтарски простор.

У олтару су откривене свештеничке клупе и трагови древних фресака, а међу најзанимљивијим налазима издвајају се драгоцјени натписи на латинском писму.

Како наводе из Туристичке организације Републике Српске, локалитет у Бакинцима представља један од најважнијих археолошких и историјских бисера на овим просторима.

У Туристичкој организацији Републике Српске такође истичу да овај величанствени рановизантијски комплекс нуди јединствену прилику свим љубитељима историје и културног туризма да завире у далеки 4. вијек и открију како је изгледао живот у древном „Балкису“.

Посјетите Горње Бакинце и доживите невјероватно путовање кроз вијекове на мјесту гдје историја и даље живи.

(АТВ)

Чланак СЕНЗАЦИОНАЛНО АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ: ПОСЈЕТИТЕ БАКИНЦЕ И ДОЖИВИТЕ ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВИЈЕКОВЕ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Представа почиње у 19.30 часова, траје 45 минута, а улаз је бесплатан.

Монодрама прати живот Момчила Настасијевића од студентских дана до његове преране смрти, доносећи публици и биографске детаље који су мање познати широј јавности. Кроз спој поезије, драме и историје, представа отвара поглед у сложени и помало мистериозни свијет пјесника, његову љубав, стваралаштво, губитке и животне преокрете.

Посебан акценат стављен је на Настасијевићеву мисао и његов допринос српској лирици, кроз коју је унио нове звуке, тонове и изражајне форме.

Аутор и извођач представе је Иван Перковић, који је завршио глуму на Академији умјетности у Бањој Луци. Добитник је више награда у Србији, Босни и Херцеговини, Сјеверној Македонији и Грчкој, међу којима је и почасна награда фестивала „Глумац Европе“ 2017. године.

Монодрама „Песник за песнике“ селектована је за учешће на значајним фестивалима монодраме у земљи и региону.

Организатори позивају публику да 10. септембра у 19.30 часова у Великој сали ЈУ „Центар за културу и образовање“ Лакташи погледа представу која кроз личну причу Момчила Настасијевића доноси спој поезије, драме и историје.

Чланак МОНОДРАМА „ПЕСНИК ЗА ПЕСНИКЕ“ ВЕЧЕРАС У ЛАКТАШИМА се појављује прво на Лакташи Инфо.

Пред лакташком публиком први пут ће се представити књижевница Љиљана Шарац, а повод за гостовање је њен најновији, дванаести роман „Обе стране Дрине“ .

Шта се дешава када једна жена пређе Дрину и закорачи у нову породицу, нови дом и нови свијет? Гдје престаје једна, а почиње друга страна? И да ли нас ријека заиста раздваја или нас, напротив, повезује?

„Обе стране Дрине“ је роман о браку, породици и свакодневном животу, о упознавању двије породице које настављају заједничким путем, о обичајима, кумству, дружењу, различитим говорима и менталитетима. У средишту приче је Ана, жена која постаје спона између двије обале Дрине. Ауторка је у стварању лика користила и сопствено искуство живота повезаног са обје стране ријеке.

Посебност романа је и у језику: екавски и ијекавски изговор у књизи постају двије стране истог златника, два начина говора који не раздвајају, већ показују блискост и заједничко културно насљеђе.

Иако говори о озбиљним животним темама, роман је испуњен топлином и хумором. Како сама ауторка каже, жељела је да се читаоци у њему препознају, да се замисле, али и да се добро забаве. „Обе стране Дрине“ славе живот, породицу, подмладак, обичаје и оне мале, свакодневне тренутке у којима се препознаје оно што нам је свима заједничко.

Љиљана Шарац иза себе има дванаест романа, а њен досадашњи књижевни рад обухвата различите теме и жанрове – од историјских и породичних романа до савремених прича и књига за младе. Шира читалачка публика посебно ју је запазила по романима „Ђурђевим стопама“, „Док светац бди“, „Зид тајни“, „Анђео с једним крилом“ и „Букет жутих ружа“.

Промоција у Лакташима биће прилика да публика упозна ауторку, чује како је настао роман „Обе стране Дрине“, открије шта се налази између његових двију обала и разговара са ауторком о књижевности, породици, завичају и животним причама које често изгледају обично, а у себи носе много више.

Позивамо вас да нам се придружите на књижевној вечери и упознате Љиљану Шарац и њен роман „Обе стране Дрине“.

Петак, 28. август 2026. године
19.00 часова
Народна библиотека „Веселин Маслеша“ Лакташи

Чланак КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ЛАКТАШИМА: ЉИЉАНА ШАРАЦ ПРЕДСТАВЉА РОМАН „ОБЕ СТРАНЕ ДРИНЕ“ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Током неколико дана умјетници стварају нова дјела различитих тема, мотива и ликовних поетика, а колонија им пружа прилику за рад, дружење и размјену искустава.

„Ласта“ уз ликовне колоније „Ракани“ и „Бардача“ спада међу колоније са најдужом традицијом на овим просторима. Организатор колоније је Центар за културу и образовање Лакташи.

Овогодишњи сазив отворен је изложбом радова насталих на прошлогодишњем, јубиларном 20. сазиву. Тада је учествовало десет умјетника, који су током колоније створили 27 дјела различите тематике и поетике.

Кроз више од двије деценије постојања, „Ласта“ је окупила велики број умјетника из земље и региона, а дјела настала на колонији постала су дио вриједне збирке.

Посјетиоци ће радове настале на овогодишњем сазиву моћи погледати на изложби која ће бити организована приликом затварања колоније, 26. августа.

Чланак ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „ЛАСТА“ ОКУПИЛА УМЈЕТНИКЕ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Свечано отварање изложбе заказано је за 19.00 часова.

На прошлогодишњој ликовној колонији „Ласта 2025“ учествовало је десет умјетника из Републике Српске, Србије, Федерације БиХ и Хрватске – Барбара Граховац, Предраг Миловановић, Катарина Бурсаћ, Наташа Бубало, Милован Чикић, Александар Симић, Јосипа Чамбер, Марин Милутиновић, Соња Спироска Остојић и Марио Игњић.

Посјетиоци ће имати прилику да погледају 27 умјетничких дјела насталих током прошлогодишње колоније, која није била тематски условљена, што је умјетницима оставило простор за слободан израз и различите ликовне приступе.

Истог дана почиње и XXI сазив ликовне колоније „Ласта 2026“, који ће трајати до 27. августа. Овогодишњи сазив окупиће седам умјетника: Давора Грабовца, Дејана Кргу, Невену Костић, Сању Хасић, Марину Милев, Јосипу Чамбер и Марина Милутиновића.

Завршетак рада овогодишње колоније биће обиљежен изложбом насталих слика, која ће бити одржана у четвртак, 27. августа, у 19.00 часова испред куглане.

Организатор, ЈУ „Центар за културу и образовање“ Лакташи, и ове године наставља да обогаћује свој фундус квалитетним умјетничким дјелима различитих стилова и израза. Кроз дружење умјетника и публике, али и кроз представљање њихових радова, ликовна колонија „Ласта“ наставља да доприноси културном животу Лакташа.

Публика ће тако имати прилику да различите умјетничке изразе и стилове види као дијелове једне цјелине – умјетности.

Чланак МАГИЈА ЛИКОВНОГ ИЗРАЗА У ЛАКТАШИМА: ИЗЛОЖБА И ОТВАРАЊЕ НОВЕ „ЛАСТЕ“ се појављује прво на Лакташи Инфо.

Визионар и ћудљиви самотњак, Тесла је свијету подарио око 300 патената, а без појединих од њих савремена цивилизација била би незамислива.

Поријекло и дјетињство у Смиљану

Тесла је рођен у Смиљану, у Лици, која се тада налазила у саставу Војне крајине Аустријског царства, а данас је дио Хрватске.

Његов отац Милутин Тесла био је свештеник Српске цркве, односно Карловачке митрополије. Мајка Георгина – Ђука Тесла потицала је такође из свештеничке породице; била је кћерка проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић. Никола је био четврто од петоро дјеце у породици.

Милутин Тесла је прије православне богословије у Плашком завршио аустријску војну школу. Као свештеник служио је код Грачаца, а потом у Сењу, гдје се тешко живјело јер је српска заједница била малобројна. Након тога добио је парохију у Смиљану, недалеко од Госпића, у средишту Лике.

Никола Тесла рођен је 28. јуна по јулијанском календару, који користи Српска православна црква, односно 10. јула по грегоријанском календару.

Библиотека у породичној кући

Деценијама касније Тесла се сјећао завидне библиотеке која је постојала у родитељској кући. Његов отац, осим свештеничке службе, бавио се и публицистиком и био сарадник појединих београдских и новосадских листова, најчешће под псеудонимом Родољуб Правичић.

Школовање у Госпићу, Раковцу, Грацу и Прагу

Никола Тесла школовао се у Смиљану, Госпићу и Раковцу. Студирао је на Политехници у Грацу, а касније је покушао да настави студије у Прагу, али их није привео крају.

С једне стране, вјероватно је био разочаран оним што је тадашње високо школство нудило, а с друге су га пратиле материјалне недаће. Стипендије на које је рачунао није добио, а очева смрт у априлу 1879. године додатно је отежала ситуацију. Ометала су га и широка, разуђена интересовања. Помно је пратио књижевну продукцију, што га никада није напустило. Деценијама касније, десетак универзитета додијелило му је почасна звања доктора наука.

Рад у Европи и одлазак у Америку

Тесла је радио у Марибору, Будимпешти, Паризу од 1882. године, а потом и у Стразбуру, који је тада био у саставу Њемачке. Одатле се 1884. године преселио у Сједињене Америчке Државе.

У Паризу је радио за компанију Томаса Едисона, чувеног иноватора и успјешног предузетника. Вјеровао је да ће у окриљу Едисонове компаније моћи да оствари идеје које су га заокупљале. У САД је допутовао са Едисоновим препорукама.

Није непознато да је идеју о полифазној електричној енергији, својој кључној иновацији, Тесла имао још у Будимпешти.

Оснивање компаније и најзначајнији патенти

У Њујорку је 1885. године основао предузеће „Tesla Arc & Light Co.“, са којим је започео реализацију својих иновација.

Од 1887. до 1890. године пријавио је своје најпознатије патенте из области полифазних наизмјеничних струја, генератора и мотора. Проналаске је јавности представљао највише у Америчком институту електроинжењера.

У том периоду Тесла је објелоданио:

• обртно магнетно поље,
• индукциони мотор,
• генератор,
• трансформатор,
• феномен електромагнетне резонанце,

низ изума на којима ће се темељити каснији развој електротехнике.

Сукоб са Едисоном

Потом је избио тежак сукоб са Едисоном. Томас Алва Едисон, који је тада уживао огроман углед, развио је мрежу засновану на коришћењу једносмјерне електричне енергије и у њу уложио велика средства.

Теслина иновација, заснована на полифазној наизмјеничној струји, угрозила је темеље Едисонове компаније и довела до чувеног „рата струја“.

Вестингхаус и Нијагарини водопади

Из тешке ситуације Теслу је извукао Џорџ Вестингхаус, који му је обезбиједио средства неопходна за реализацију замишљеног. Компанија Westinghouse откупила је првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.

Од 1888. године Тесла је са стручњацима Вестингхауса у Питсбургу радио на практичном остварењу својих патената. Током тог периода припремана је изградња прве велике централе на Нијагариним водопадима по Теслином полифазном систему.

Електрана је пуштена у редован рад 15. новембра 1896. године и снабдијевала је град Бафало електричном енергијом.

Када се Вестингхаус касније нашао у финансијским невољама, Тесла се одрекао процента који му је припадао по уговору, чиме је спасио компанију свог добротвора. Сам Тесла никада није успио значајно да се обогати својим изумима.

Радио, бежична телеграфија и радар

Након тога посветио се истраживањима високих фреквенција, рендгенских зрака, иновацијама које ће омогућити радио-системе, развоју радио-технике, бежичне телеграфије и технологијама које ће касније довести до развоја радара.

Врховни суд САД је 1943. године постхумно Тесли признао патент 645.576, чиме је уважена чињеница да је био пионир радио-технике, о чему је постојао спор са Гуљелмом Марконијем.

Колорадо Спрингс и Ворденклиф

Од 1899. године Тесла је углавном живио и радио у лабораторијама у Колорадо Спрингсу и Ворденклифу.

Посјета Србији 1892. године

Током боравка у Европи 1892. године држао је предавања у Лондону и Паризу, а затим се упутио у Лику, јер му је мајка била на самрти.

Првих дана јуна те године допутовао је у Србију, гдје је свечано дочекан. У Београду га је примио краљ Александар Обреновић.

Посљедње године живота

Човјек који је својим изумима неизмерно задужио човјечанство овај свијет је напустио усамљен и сиромашан. Томе је, извјесно, допринијела и чињеница да је често доживљаван као особенњак, са бројним навикама и фиксацијама, посебно када је ријеч о хигијени и појединим бројевима.

Био је досљедан вегетаријанац, а посљедњих година живота најдраже друштво били су му голубови.

Главни, ако не и једини приход којим је располагао била је пензија коју му је додијелила Краљевина Југославија. Живио је у апартману 3327, на 33. спрату хотела „Њујоркер“.

Смрт Николе Тесле

Никола Тесла умро је 7. јануара 1943. године у 22.30 часова, а према званичном налазу узрок смрти била је срчана тромбоза.

По сопственој жељи испраћен је уз композицију „Аве Марија“ Франца Шуберта и пјесму „Тамо далеко“, уз виолинску пратњу Златка Балоковића.

Њујоршки градоначелник Фјорело Ла Гвардија тада је рекао:

„Оно што је створио велико је и, како вријеме пролази, постаће још веће.“

Теслина заоставштина

Након што је суд у САД за јединог насљедника прогласио Саву Косановића, Теслиног сестрића и југословенског дипломату, Теслина заоставштина допремљена је у Београд педесетих година прошлог вијека.

• 1956. године јединица магнетне индукције названа је тесла.
• 2003. године Теслина заоставштина уврштена је у УНЕСКО-в регистар „Памћење свијета“.
• 2010. године Влада Србије одлучила је да се 10. јул обиљежава као Дан науке у Србији.

Никола Тесла остао је једна од највећих личности у историји науке. Његови изуми поставили су темеље савременог електроенергетског система, а његове идеје настављају да инспиришу научнике, инжењере и визионаре широм свијета.

Чланак ПРИЈЕ 170 ГОДИНА РОЂЕН ЈЕ НИКОЛА ТЕСЛА: ГЕНИЈЕ КОЈИ ЈЕ ПРОМИЈЕИО СВИЈЕТ се појављује прво на Лакташи Инфо.