„Садашњи развојни пут БиХ неће створити прилике које су потребне њеном становништву. БиХ је постигла значајан напредак у одржавању макроекономске стабилности, биљежећи фискалне суфиците и смањење нивоа дуга. Али ово није довољно. Иако је економски раст током протеклих неколико година био стабилан, око три посто, једноставно је пренизак да подупре пут до заједничког просперитета. Уколико би БиХ наставила расти истим темпом, требало би јој више од 100 година да достигне животни стандард какав је у ЕУ“, наводи се у анализи Групације Свјетске банке.

За постизање већег, одрживијег и праведнијег раста, наводи се даље, биће потребне интервенције дуж четири стуба: ребаланс раста, улагања у физички капитал, јачи људски капитал и управљање природним ресурсима.

Раст БДП-а
Реални БДП-а порастао је за 2,7 посто у првом кварталу 2024. године, у односу на 1,6 посто у 2023. години, захваљујући скромном економском расту у Европској унији (ЕУ) и успоравању раста инвестиција.

У преводу раст је резултат скромног ширења економских активности у ЕУ.

Јавни дуг земље остаје на око 36 посто БДП-а, што је релативно ниска стопа у поређењу са многим другим земљама.

У закључку анализе се наводи да би побољшање економске ситуације у ЕУ, заједно са повећаном приватном потрошњом и инвестицијама подстакнутим грађевинским активностима, требало повећати реални раст БДП-а у БиХ на 3,2 посто у 2025. Очекује се да ће инфлација успорити на 0,5 посто до 2026. године, под условом да не дође до додатних вањских шокова.

Дефицит текућег рачуна
„До 2026. године предвиђа се раст реалне производње на 3,9 посто, захваљујући јачању извоза и приватне потрошње, што произлази из побољшаних економских услова у ЕУ и све ужег тржишта рада у БиХ“, наводи се.

Из анализе се може закључити да ће дефицит текућег рачуна, односно већи увоз од извоза пратити БиХ и у наредном периоду, и очекује се да ће се повећати на око 3,6 посто БДП-а усљед раста увоза робе широке потрошње.

„Неколико структурних изазова ограничава снажнији раст производње. Продуктивност је погођена великим удјелом државних предузећа, која запошљавају значајан дио образоване радне снаге. Старење популације, подстакнуто емиграцијом, додатно смањује продуктивност и оптерећује пружање јавних услуга, посебно у здравству.

Стопа економске активности остаје ниска, око 48 посто, у поређењу са просјеком ЕУ од 75 посто (стопа од 48% показује да мање од половине радно способног становништва активно учествује у тржишту рада), , док је учешће жена у радној снази тек око 37 посто“, наводи се између осталог у анализи.