Волио бих да ми неко покаже гдје се налази производна линија у банкама, с обзиром на то да нам банке све чешће нуде „банкарске производе“, и то по високим цијенама. Та сликовита опаска, каже Горан Радивојац, професор на Економском факултету у Бањалуци, добрим дијелом описује банкарски Елдорадо у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у којем банке остварују енормне зараде по глави становника.

Али, како каже, то је само једна стране медаље, јер у ситуацији у којој су банке високопрофитабилне, мора се поставити питање шта ми, као клијенти који плаћају њихове услуге, добијамо заузврат.

„Након што смо дебело пропатили и прошли најприје жирантску, а потом и агонију кредита у швајцарским францима, сада имамо такозване неутралне банкарске послове, попут платног промета који сви користимо, и тако дижемо банкарски профит у небеса. У земљи у којој нема привредне експанзије, кључан је сектор становништва, па су ови некаматоносни приходи главни извор добити. Банке у том дијелу пословања немају никаквог ризика, а са друге стране, провизије које генеришу досежу неслућене висине“, објашњава Радивојац за БЛ портал.

Још једна „цака“ коју банке користе у овој ери дигитализације је и нека врста приморавања клијената да умјесто шалтера користе електронске пакете услуга које, наравно, дебело наплаћују, каже Радивојац, „сликајући“ ситуацију једног пензионера који је, умјесто с човјеком, приморан да комуницира с машином и у потпуној је паници да ли је нешто уплатио или није.

„Постоје банке које радикално ускраћују могућност клијентима да користе улуге у шалтер сали и дословно их приморавају да користе дигиталне услуге, нудећи им некакве анексе уговора и пакете од шест, седам, десет марака, што за једног пензионера није мало, и сад вам је већ јасно одакле толика добит. Лично сам доживио да службеник у банци покушава на силу да ми прода „банкарски производ“, односно мобилно банкраство, уз пријетњу да ће ми бити затворен трансакциони рачун. Па то је потпуна злоупотреба јавног овлашћења кроз добијање лиценце од Агенције за банкарство“, каже Радивојац и наглашава да су такав систем игре најприје увеле банке са иностраним власништвом, а домаће су га, силом прилика, испратиле.

Тако је прича о банкама постала не само економски, већ и социјални и друштевни проблем, јер смо, како каже, дошли у ситуацију да банке „малтретирају“ локално становништво преко чијих леђа највише и зарађују.

„Зато тврдим да нам треба озбиљна анализа регулатора која би нам открила шта у поређењу са њиховим огромним зарадама добија локално становништво, како су „банкарски производи“ и неутрално пословање постали златна кока и како смо дошли до тога да се одређена структура, углавном ван ових простора, понаша како хоће, ради шта хоће и ми то плаћамо. Kад поставимо питање зашто, не добијамо одговор“, каже Радивојац и напомиње да се, упркос таквим зарадама, све више запослених у банкама жали на смањење плата.

„Истовремено, нека врста топ менаџмента у банкама има енормне плате. Наравно, то су приватне компаније и на то имају право, али однос плата један према десет хиљада, плус чињеница да управе тих банака углавном долазе из иностранства, такође показују да смо дискриминисани и посматрани као објекат“, објашњава Радивојац и додаје да се и у тој распођели снага крије сегмент социјалне (не)осјетљивости, јер сасвим другачије посматраш људе који нису „твоји“ и које не познајеш.

Главни играчи с дискреционим правом

Kад се све сабере, све ово је отишло предалеко и већ одавно су, сматра Радивојац, угрожена наша права као потрошача и корисника услуга, јер се банке, између осталог, уз неку чудну врсту дискреционог права, понашају и као главни играчи и као регулатори.

„Примјера ради, годинама сте имали готовински лимит од 30.000 KМ које донесете у банку, узму вам изјаву о поријеклу, обавијесте надлежне агенције, а сада се дешава да дођете са двије хиљаде готовине да нешто уплатите, али не можете – морате доказати банци поријекло свог новца. Па, молим вас, ко је банка да јој то доказујете, то се доказује на суду“, каже Радивојац и тврди да неке коцкице поново треба сложити, јер ни својим родитељима, ако сте пунолетни, не морате рећи одакле вам паре да нешто купите и зашто сте купили патике и то баш плаве боје, али, ето, банци морате.