Рад интерент портала Лакташи Инфо подржан је од Министарства спољних послова Србије - Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
Подијелите вијест:
Сваки одлазак у куповину, било да се ради о основним животним намирницама или другим производима за широку потрошњу и свакодневну употребу, грађани дочекују са питањима какве ће их цијене сачекати на рафовима, да ли ће имати довољно новца да купе све што им је потребно или ће се морати одрећи нечега…
Желећи да бар дјелимично одговоре на ова питања, представници Удружења за заштиту потрошача зашли су међу трговачке полице, а у разговору за „Независне новине“ откривају шта су сазнали у претходна три мјесеца, колико су активно пратили цијене педесетак производа у Републици Српској (период од 10. марта до 10. јуна 2024).
Почињемо са оним што грађане највише занима: хљеб, јаја, млијеко, месо, гориво…
У истраживању су као примјер узете три врсте хљеба, онај од 400 г, 600 г и килограм.
Подаци/цијене говоре да ниједна од ових врста није појефтинила ни фенинг.
Тако је 10. марта за 400 г хљеба купац морао да издвоји 1,50 КМ, за онај од 600 г 1,90 КМ, док је килограм коштао 2,30 КМ. Идентичне цијене дочекале су грађане и три мјесеца касније. Иако је чињеница да у поменутом периоду није дошло до поскупљења хљеба, јасно је да грађани не могу бити задовољни, јер се већ мјесецима тражи појефтињење пекарских производа, у првом реду хљеба.
Слична је прича и када су у питању јаја. Шкољка (паковање од 30 комада) у марту је коштала 10 конвертибилних марака, а исто толико и у јуну, тврде потрошачи.
Због тога је дискутабилна и недавна изјава Дениса Шулића, министра трговине и туризма Републике Српске, који је казао да је захваљујући Уредби о ограничењу марже дошло до појефтињења јаја у просјеку за око 60 фенинга на паковању од 30 комада. Али, све и да је Шулићева изјава тачнија од података удружења, потрошачима то не значи ништа, јер се јаје сада продаје за око 50 фенинга по комаду, док је кувано јаје у маркетима чак и 70 фенинга. Према томе, потрошачи нису добили ништа.
Млијечни производи, с друге стране, биљеже одређено појефтињење у претходна три мјесеца. За литар млијека од 2,8 одсто масти у јуну је потребно издвојити око 2,10 КМ, што је у односу на март јефтиније за 20 фенинга. Килограм кајмака потрошачи су 10. марта плаћали 21 марку, а 10. јуна 20 КМ. Али, зато је сир гауда са мартовских 15 КМ, дошао на јунских 17 марака по килограму.
Нешто боља ситуација је при куповини брашна. Бијело брашно Т600 од кг, са 1,90 пало је на 1,80 КМ, док је Т400 у количини од пет кг, са 10 марака појефтинило на 5,7 КМ.
Појефтињење, истина мизерно, односи се и на сунцокретово уље, које је у марту коштало 2,60 КМ, а у јуну 2,50 КМ. За десет фенинга пала је и цијена шећера (са 2,10 на двије КМ), као и интегралне риже у паковању од пола килограма – са 5,8 КМ на 5,7 КМ.
Што се тиче даљег појефтињења, оно је забиљежено највише у цијенама поврћа: млади купус (са 1,8 КМ на 0,50 КМ), бијели кромпир (са 1,7 КМ на 1,3 КМ), паприка црвена рога (са 7,6 марака на 6,7 марака), парадајз (са четири на двије КМ), патлиџан са шест КМ на 4,60 КМ, а млади лук са 6 КМ на 2,50 КМ. Појефтиниле су и јагоде, лубенице…
Највише осцилација, када су у питању поскупљења, опет биљеже воће и поврће.
Тако је цијена килограма банана са 2,80 КМ из марта повећана у просјеку на три марке у јуну, наранџе су са 2,20 КМ поскупјеле на 3,50 марака, а лимун са 1,80 КМ на три конвертибилне марке. Цијена мркве за три мјесеца већа је за 40 фенинга, а краставца салатара за пола марке. Зелена салата скупља је за 80 фенинга.
Донекле добра вијест за грађане Републике Српске у претходном тромјесечју јесте чињеница да није дошло до поскупљења меса. Упркос бројним празницима, када су цијене ишле изнад свих просјека, све се, кажу из Удружења за заштиту потрошача „Реакција“ из Бањалуке, вратило у мартовско стање када су празници прошли.
Грађани су у марту килограм свињског бута плаћали 13 марака, док су 10. јуна плаћали 12 КМ. Јагњетина је остала на 28 КМ, јунећи бут без кости 23 марке, а телећи бут без кости 28 марака. И килограм пилећег филеа остао је на 13 марака, као и очишћена пастрмка – 14 КМ. Понављамо да су грађани у периоду април-мај, у доба празника, месо плаћали много скупље, што се и те како осјетило у џеповима грађана.
Оно што је добро, јесте и да није дошло до поскупљења струје. Наиме, на потрошњу од 500 кWх грађани су од марта до јуна плаћали по 77,14 КМ.
Неизоставан трошак за потрошаче наравно да је и гориво, а подаци које су нам доставила удружења потрошача говоре да је цијена дизела 10. марта коштала 2,55 КМ, док је 10. јуна то било 2,51 КМ. Али, зато је поскупио бензин, и то у просјеку за 12 фенинга – са 2,51 КМ на 2,63 марке.
Душан Срдић, предсједник Удружења за заштиту потрошача „Реакција“ Бањалука, каже за „Независне новине“ да је закључак свега наведеног тај да се с падом цијене нафте на свјетском тржишту у Српској није видио пад цијена основних животних намирница.
„А трговци цијене нафте користе врло често као основ за даља поскупљења“, наводи он.
Упркос чињеници да је било појефтињења одређених производа, Срдић сматра да то грађани ни у ком случају нису битно осјетили, али да са друге стране јесу ова тиха поскупљења.
Рад интерент портала Лакташи Инфо подржан је од Министарства спољних послова Србије - Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
фебруар 2025.
фебруар 2025.
фебруар 2025.
фебруар 2025.
фебруар 2025.