Кратко – нису нас учили како треба и још нам на такво стање дају примјере како не треба. Једино тужно мјесто гдје је могуће нешто сазнати о финансијама су рекламе банака или продавница које уз своје производе нуде и финансијске услуге одложеног плаћања, бескаматног кредита и друго.

Сувишно је и рећи да те рекламе немају за циљ да нас едукују већ само да нам нешто продају. Личне финансије и (не)култура штедње и потрошње су нешто што најдиректније утиче на привреду једне земље. И поред тако битне функције нико се није сјетио да дјеци, ученицима, студентима објасни како да у будућности управљају својим финансијама.

И тако, запостављањем финансијске едукације, добијете гњевне неуке грађане којима је истрошен дозвољени минус, презадужена кредитна картице и по који кредит “нормално” стање.

Кад год потрошимо задуживањем-унапријед а не штедњом-уназад поклекнемо пред психологијом реклама која каже купи-потроши у очекивању импулсивне одлуке куповине, а са горким укусом када еуфорија ишчезне јер то мора и да се отплати.

Живот потрошење унапријед узима маха, а цијену плаћају грађани који никада нису водили рачуна о својим финансијама и који су препустили да им то неко други ради. Али тај други има друге мотиве.

Ако би разложили шта уствари ради банка схватили би да нам она продаје финансијску одговорност, јер ето прије него узмете кредит не можете да одвајате са стране новац и штедите али зато, гле чуда, када узмете кредит успијете да одвојите за рату кредита.

Неко би рекао да је проблем у ниским зарадама и великим трошковима живота али то једноставно није тачно. Онај ко не умије ефикасно да распореди своје приходе то неће умјети колики год да су они. У прилог тој причи иде и статистика која каже да су пензионери, грађани са најмањим приходима, најмање задужени и најревноснији по питању плаћања рачуна. Њих је учило друго вријеме и зато су сада отпорни на позиве из реклама “да купе па нек иде живот”.

У финансијама има само двије стране: приходи и расходи и само два стања или сте у добитку или у губитку. Ако мислите да сте на нули варате се, и тада сте у губитку јер живот носи много више непредвидивих расхода него непредвидивих прихода. Уколико нисте у ситуацији да управљате приходима утолико је битније да управљате расходима. Не треба се по сваку цијену трудити да расходе елиминишете – то је немогуће. Не, треба их пратити, знати гдје је отишао сваки динар, а то знање ће вам природно наметнути идеју да покушате и да их смањите. Учите из свог понашања, саставите списак свих мјесечних и годишњих трошкова и штедите.

Тек када успјешно раздвојите шта је жеља а шта потреба моћи ћете да се супротставите психологији живота потрошње унапријед тј. задуживањем и почети да планирате своју финансијску будућност, преноси “Каматица“.