БиХ је у периоду од 2005. до 2023. године остварила значајан развој, прошла је кроз период раста и макроекономске стабилности, стекла је статус кандидата за чланство у Европској унији, али упркос овим постигнућима, перспектива чланства у ЕУ и изградња потпуно функционалне тржишне економије и даље је поприлично далеко.

Показао је ово извјештај Свјетске банке за БиХ “Економски меморандум за земљу”, који је посљедњи пут објављен 2005. године.

“Упркос овим постигнућима, перспектива чланства у ЕУ и изградња потпуно функционалне тржишне економије поприлично је далеко. За преокретање овакве путање БиХ би требало да започне ширу структуралну реформу ка продуктивнијој економији предвођеној приватним сектором, те смањењу зависности од угља”, наводи се у меморандуму.

Надаље се наводи да је БиХ са ниског дохотка 1999. године прешла на виши средњи доходак у 2010. години, и то са бруто националним дохотком по глави становника од преко 4.000 америчких долара, те су процјене да ако се раст просјечне стопе БДП-а по глави становника, забиљежен у посљедње двије деценије, настави, земља би могла достићи статус високог дохотка у наредних 16 до 17 година.

“Осим тога, опрезна фискална политика од 2014. године резултирала је релативно ниским омјером јавног дуга на нивоу БиХ од око 30 одсто БДП-а, упркос значајним расходима ентитетских влада усмјереним на подршку фирмама и домаћинствима након пандемије 2020. године и накнадног инфлаторног шока 2022. године”, истиче се у овом меморандуму.

Kако се наводи, валутни одбор је одржавао стабилност цијена, с ниским стопама инфлације које су током посљедње двије деценије биле изражене у једноцифреном броју све до глобалног инфлаторног шока, подржавајући благостање и конкурентни реални ефективни девизни курс.

Напосљетку, спољни дефицит текућег рачуна значајно се побољшао, достижући рекордно ниску вриједност од 2,5 одсто БДП-а у 2021. години, са око 16 одсто БДП-а у 2005. години.

“Реални раст БДП-а по глави становника у БиХ надмашио је сусједне земље, Албанију, Црну Гору, Сјеверну Македонију и Србију, и то више због све већег одлива становништва, него због веће стопе раста производње. С друге стране, раст стварног оутпута у БиХ је стагнирао у посљедњих 15 година, сходно томе, кумулативни раст реалног БДП-а у БиХ значајно заостаје за њеним партнерима”, истиче се у меморандуму.

Што је још важније, конвергенција у реалној потрошњи по глави становника стагнирала је на око 40 одсто у односу на просјечну земљу ЕУ у посљедњих 15 година.

“У међувремену, земље региона оствариле су напредак у смањењу овог јаза, при чему је Црна Гора достигла 60 одсто, Србија 53 одсто, а Сјеверна Македонија 51 одсто просјека. Испод БиХ је остала само Албанија, са 39 одсто, с тим да је кренула од ниже основице од 26 одсто 2005. Дакле, док Албанија убрзано сустиже просјечну земљу ЕУ по животном стандарду, БиХ једва напредује”, стоји у овом меморандуму, гдје се надаље наводи да се тренутни модел раста и енергетике у БиХ неће моћи одржати, а очекује се да ће се раст преполовити за двије деценије.

“Ово ће вјеројатно бити додатно погоршано због слабљења извозне конкурентности јер се на границама ЕУ тражи прилагођавање емисије угља (ЦБАМ). Дакле, при тренутном темпу структурних реформи, изгледи БиХ да доврши свој прелаз у функционалну тржишну економију и испуни економске критеријуме за постизање чланства у ЕУ су слаби. Да би се промијенила ова ситуација, БиХ би требало да спроведе низ дубоких структурних реформи како би ојачала приватни сектор и продуктивну економију, те смањила зависност од угља”, наводи су у меморандуму.

Несразмјерно велики јавни апарат и продуктивност рада која стагнира од 2015. године само су неки од разлога које коче даљи развој.

“Макроекономске политике су имале тенденцију да фаворизују краткорочне циљеве на рачун дугорочног раста, са фокусом на подстицање потрошње, а не улагања. Текућа буџетска потрошња, посебно на јавне плате, пензије и социјална давања, ограничавала је капиталне издатке у протеклих 10 до 15 година”, истиче се меморандумом, гђе се наглашава да приливи директних страних инвестиција остају недовољни и знатно испод регионалних колега, а продуктивност у БиХ стагнира због малог приватног сектора у сјени присуства великог државног предузећа.

Томе у прилог иду и подаци да се релативна неефикасност многих државних предузећа може дијелом приписати утицају политичког покровитељства, које понекад даје приоритет осигуравању изборне подршке путем стратешког запошљавања, умјесто да се фокусира на повећање продуктивности.

“Да би се спријечило успоравање раста дугорочних трендова, мјере усмјерене на јачање укупне факторске продуктивности највише обећавају. Према уобичајеном сценарију, очекује се успоравање дугорочнијег реалног раста производње у БиХ због неповољне динамике становништва и успоравања ТФП-а заједно са сличним земљама”, наводи се у меморандуму.

У меморандуму се наводи и да је потребно поново покренути транзиције на тржишну економију кроз приватизацију, реструктурирање или банкрот јавних предузећа, посебно малих и средњих предузећа у државном власништву, чиме се ослобађа потенцијал приватног сектора, и друго, побољшањем ефикасности и управљања државним предузећима.