Потписивањем Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године је окончан рат у Босни и Херцеговини, дефинисан политички оквир за Босну и Херцеговину и створен сложен систем власти. Босна и Херцеговина (БиХ) је сложена држава са специфичном територијалном организацијом. Према територијалној организацији Босна и Херцеговина је подијељена на два ентитета – Федерацију Босне и Херцеговине и Републику Српску, а осим ова два ентитета дефинисан је и посебан статус за Брчко дистрикт, који је под директном управом Босне и Херцеговине и не припада ни једном од ентитета.

У територијалном погледу, Дејтонски споразум успоставио је односе које су жељеле САД и ЕУ. Федерацији Босне и Херцеговине обезбијеђен је територијални континуитет од Бихаћа до Горажда, са изузетком хрватских енклава Оџака и Орашја које су наслоњене на Републику Хрватску. Републици Српској су, како би досегла 49% територије, враћени градови Мркоњић и Шипово, као и дијелови околних етничких чистих српских оштина.

Главне јединице територијалне организације у БиХ су ентитети, кантони и општине.

Република Српска је један од два ентитета у Босни и Херцеговини и има своју сопствену организацију власти. Простире на већем дијелу сјевероистока и истока земље и углавном је насељена српским становништвом. На челу извршне власти у Републици Српској је председник Републике Српске, који се бира на општим изборима и има извршна овлашћења. Законодавну власт у Републици Српској чини Народна скупштина Републике Српске и ова институција је одговорна за доношење закона и других прописа на нивоу Републике Српске. Судска власт у Републици Српској се изводи кроз судски систем Републике Српске и укључује различите нивое судова, укључујући Општинске судове, Окружне судове и Врховни суд Републике Српске.

Што се тиче локалног нивоа, Република Српска је подијељена на општине. Свака општина има своје локалне органе власти, укључујући општински парламент и грађани изабирају своје представнике, односно одборнике, на локалним изборима.

Политички систем Републике Српске је парламентарни и мултипартијски. Постоје различите политичке партије које учествују на изборима и формирају владу на основу резултата избора. Република Српска има широк степен аутономије у односу на одређене области, у складу са Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини (Дејтонски споразум).

Федерација Босне и Херцеговине, један од ентитета у Босни и Херцеговини, има сложену организацију власти која је регулисана уставом и законима Федерације и она се састоји од 10 кантона. Федерација је мултиетнички ентитет у којем живе Бошњаци, Хрвати и Срби.

На челу извршне власти Федерације Босне и Херцеговине је предсједавајући Владе Федерације Босне и Херцеговине (премијер). Премијер је лидер извршне гране власти и одговоран је за управљање владом и провођење закона. Влада Федерације Босне и Херцеговине састоји се од министара и министарстава, а њен рад надзире Парламент Федерације Босне и Херцеговине. Законодавна власт у Федерацији Босне и Херцеговине припада Парламенту Федерације Босне и Херцеговине, који се састоји од два дома: Дом народа и Представнички дом. Дом народа представља два конститутивна народа у Федерацији (Бошњаке и Хрвате), док Представнички дом има пропорционално заступљен број делегата из свих етничких група. Парламент доноси и усваја законе, одлуке и друге прописе на нивоу Федерације Босне и Херцеговине.

Судска власт у Федерацији Босне и Херцеговине је независна и обухвата различите нивое судова, укључујући Кантоналне судове, Кантоналне судове за прекршаје, те Федерални суд и Федерални суд за прекршаје. Федерални суд има надлежност за разматрање случајева који се односе на федералне законе и спорове унутар Федерације Босне и Херцеговине.

Федерација Босне и Херцеговине је подијељена на 10 кантона и то:

1. Унско-сански кантон – Главни град: Бихаћ
2. Посавски кантон – Главни град: Орашје
3. Тузлански кантон – Главни град: Тузла
4. Зеничко-добојски кантон – Главни град: Зеница
5. Босанско-подрињски кантон – Главни град: Горажде
6. Средњобосански кантон – Главни град: Травник
7. Херцеговачко-неретвански кантон – Главни град: Мостар
8. Западнохерцеговачки кантон – Главни град: Широки Бријег
9. Сарајевски кантон – Главни град: Сарајево
10. Кантон 10 – Главни град: Ливно

Сваки од ових кантона има своје локалне органе власти, укључујући кантонални парламент и кантоналну владу, који су одговорни за управљање локалним питањима унутар свог кантона. Ови кантони чине део сложеног политичког и административног система Босне и Херцеговине.

Општине су најнижи ниво локалне самоуправе како у Републици Српској тако и у Федерацији Босне и Херцеговине. Број општина варира током времена због промјена у административном уређењу.

 Министарство спољних послова Републике Србије преко Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону подржава пројекат ‘Да не заборавимо ко смо’ и пружа финансијску подршку његовој имплементацији од стране „Центра за друштвени развој“. Сви чланци који се објављају на порталу Лакташи Инфо у оквиру наведеног пројекта представљају искључиво ставове и мишљења организације која га спроводи и њених ангажованих сарадника и Министарство спољних послова Републике Србије нема контролу над њиховим садржајем. Сви такви чланци и изјаве не одражавају званичне ставове и политику Министарства спољних послова Републике Србије.