10 ПРАВИЛА ЈЕДНОГ ОД НАЈБОГАТИЈИХ СРБА

0
83
Predsednik Delta Holdinga Miroslav Miskovic prisustvuje konferenciji za novinare o poslovanju te kompanije u 2014. u poslovnoj zgradi Delta Holdinga u Beogradu. Uz vest Bete. (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC/DS)

Србијански бизнисмен Мирослав Мишковић повукао се ових дана из оперативног управљања компанијом Делта Холдинг, коју је основао и водио 30 година.

Своје искуство Мишковић је сабрао у књизи која је објављена прије неколико година – “Ја, тајкун” у којој је између осталог дао и бројне савјете за оне који крећу у бизнис или желе да га развијају.

Ових 10 правила оснивача Делта Холдинга издвојио је Бизлифе.

Први човјек компаније

Прво иде дефиниција: „Први човјек компаније одређује визију, са сарадницима креира стратегију и делегира одговорност људима у које вјерује“, пише Мишковић. Он сматра да директор фирме који се бави оперативним пословима чини огромно и вишеструко зло фирми: троши много времена и енергије које би могао да утроши на визије развоја и спречава запослене да раде свој посао.

Однос са запосленима

Мишковић никад није примио радника на разговор. „Знао сам да постоје три разлога због који радник може да тражи пријем код генералног директора: да тражи већу плату, да затражи стан (у вријеме самоуправљања) или да се жали на свог шефа. Ако ја запосленом одобрим повећање плате или му додијелим стан, његов шеф губи сваки ауторитет, он више за радника не постоји. Тиме се нарушава цијела структура руковођења и фирма се доводи у опасност.“

Један човјек

Пронаћи праве кадрове, уложити знање, енергију, вријеме и, наравно, новац у њих, стварати систем – то је формула успјеха, пише Мишковић. Он каже да се у Србији не прави разлика између власништва и управљања, а да оснивачи и када фирма нарасте настављају да буду оперативци, што је лоше и по њих и по фирму. „Делта је данас систем који функционише исто и када сам ја ту и када нисам“, пише Мишковић.

Тачност

„Волим тачност и имао сам прилике да се увјерим да је то заједничка одлика свих великих и озбиљних система“, пише Мишковић и даје примјер како се то ради у његовој компанији. „Ако је колегијум у Делти заказан у 9, ја улазим у салу у минут-два до 9, и послије мене се на колегијум не улази. Закаснио си, остани испред.“ Такође, он наводи да састанке (колегијуме) са својим најближим сарадницима заказује имајући у виду њихов распоред, а не свој.

Мотивација

Мишковић каже да младом човјеку треба показати да има привлачну перспективу: да га чекају путовања, хотели, састанци – један атрактиван и узбудљив живот. „Ако му то прво покажете, он ће послије сам долазити на посао и суботом и недјељом.“ Такође, Мишковић пише да младе људе запослене у Делти воли да изводи на вечере, на којима често чује неке њихове идеје и приједлоге. Он пише да би у тим случајевима прихватао њихове приједлоге и да је довољно било да му се свиди 70 посто те идеје. „Никад нисам хтио да због тридесет посто одбијем приједлог, обесхрабрим оног који предлаже и нарушим његову мотивацију. Са обесхрабреним људима фирма ништа не може да постигне.“

Жене

„Одувијек сам радије запошљавао жене, а посебно ми је било важно да их имам као најближе сараднике.“ Мишковић пише да су жене једноставне боље у послу од мушкараца. „Оне показују више тимског духа и лојалности колективу за који играју. Могу много ефикасније да раде више ствари истовремено…Оне су апсолутно усредсређене на циљ и док не дођу до њега уопште немају теме и мисли које их скрећу са пута. У мушкој екипи је много чешће да проради сујета…“, сматра Мишковић.

Репрезентација

„Фирма којој је проблем репрезентација, фирма у којој је то велика тема, у којој се много дискутује о службеним путовањима и сличним стварима, треба одмах да буде затворена.“ Мишковић пише да је увијек награђивао менаџере који су највише трошили на репрезентацију и да потпредсједници и директори у Делти, једноставно, морају да иду на ручкове и вечере са партнерима компаније.

Инспекције

Мишковић је у књизи открио да је бар два пута годишње тајно обилазио продавнице Маxија и „провјеравао“ њихово пословање, тј њихове раднике. Помињући два примјера нељубазних радница које је затекао, написао је да због једног инцидента „малопродаја неће пропасти, али због непрофесионалног и нељубазног особља хоће“. Мишковић пише да након једне такве интервенције шест мјесеци није морао да обилази радње.

Ципеле

Мишковић је у књизи открио да је велики љубитељ добрих и квалитетних ципела. У вези ципела има и једну пословну мисао. „Између чистих директорових ципела и успјешног пословања – постоји директна веза“, пише Мишковић.

Слика фирме

„Немогуће је да да фабрика буде успјешна, а да је травњак запуштен, да директор има прљаве ципеле, да чувар не дочека госте са уважавањем. То не иде једно са другим.“

ОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име