ШВАЈЦАРЦИ ПОМОЋУ ГАЋА УТВРЂУЈУ КВАЛИТЕТ ЗЕМЉИШТА (ВИДЕО)

0
20

Широм Швајцарске пољопривредници и власници башта, у склопу научне студије о квалитету земљишта, закопаваће бијели памучни доњи веш.

Биолог Марсел ван дер Хајден има за циљ повећање пољопривредних приноса – не само вјештачким ђубривима, пестицидима и ГМО технологијом, већ и гљивицама и другим микроорганизмима. Зато је прибјегао мање конвенционалним методама и позвао швајцарске пољопривреднике да у склопу истраживања у земљу закопавају памучне гаће.

Деценијама је познато да микоризне гљиве могу бити корисне у пољопривреди – барем у теорији. У пракси нико заиста није проучавао ефекат ове симбиозе биљака и гљива. Али како Ван дер Хајден наводи, до сада су чак и гиганти агротехнологије попут „Синџенте“ препознали потенцијал ових појачивача природног раста и све више користе микоризу.

Ван дер Хајден је, међутим, отишао корак даље. Он и његов тим успјели су да наговоре добар дио швајцарских пољопривредника да се укључе у истраживање. У кратком периоду, биолози су добили на располагање 60 експерименталних парцела за рад, свака величине 200 квадратних метара у разним кантонима, како би добили што прецизнији увид у разноликост стања тла.

Државни институт за истраживања „Агроскоп“ добровољцима који су се пријавили за учешће у овом истраживању шаље двоје памучних гаћа, а њихов задатак је да их закопају у својој башти или на њиви.

Послије одређеног времена гаће треба ископати да би се испитало у каквом су стању, што ће бити показатељ у коликој су мјери микроорганизми из земљишта успјели да разграде памучни материјал од кога су израђене.

Једне гаће биће ископане и фотографисане послије мјесец дана, а друге послије два мјесеца. Потом ће се дигиталном методом анализирати разградња природних влакана. Што је земљиште здравије, веш ће имати више рупа.

„То ће бити показатељ квалитета земљишта“, тврди руководилац пројекта Марсел ван дер Хајден.

Али биолога не занима само микориза гљива већ и микробиом пољопривредног земљишта уопште. Микробиом је термин који се користи за описивање укупности микроорганизама који насељавају жива бића, укључујући и људе, или су скривени у земљишту. Улога коју бактерије, гљивице и други микроорганизми играју у пољопривреди није дуго била позната, јер је тек почетком овог вијека развијено секвенцирање наредне генерације, метода која омогућава брзо и јефтино декодирање ДНK таквих организама.

Хајден додаје да је једна од намјера студије и да се утврди на који начин ерозија, прекомјерна употреба ђубрива и хемијских средстава утичу на земљиште.

Стручњаци из „Агроскопа“ наводе да се сваке године у свијету у потпуности уништи подручје два и по пута веће од Швајцарске. На таквим подручјима касније није могуће обављати било какве пољопривредне радове.

ОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име