СРЕЋНА СЛАВА СВИМА КОЈИ СЛАВЕ! ОВО ТРЕБАТЕ ЗНАТИ О ДАНАШЊОЈ СЛАВИ…

0
18

Свети Никола се сматра заштитником дјеце, учених људи, трговаца, морепловаца и путника. Светитељев култ распрострањен је не само код православаца, већ и међу католицима, те је у другим земљама познат и као Божић Бата.

Свети Никола (Николај Мирликијски), чудотворац, рођен је у малоазијском граду Патара, у данашњој Турској. Умро је 19. (6) децембра 345. године, сахрањен је у Саборној цркви Мирликијске митрополије, а крајем 11. вијека његове мошти пренијете су у Бари, у манастир Светог Јована Претече. Осим што се спомен на дан смрти Светог Николе слави 19. децембра, односно 6. децембра по грегоријанском календару, Свети Никола се прославља и 22. маја, у знак сјећања преноса његових моштију у Бари.

Славу Свети Никола прославља највећи број Срба, а зашто је то тако покушала је да објасни етнолог Милица Kарапанџић.

„Велики број етнолога сматра да је слава додјељивана на начин да породица слави оног свеца на чији је дан крштен први предак те породице. Заступљена су и становишта да је слава бирана по завичајном храму, односно свецу коме је тај храм био посвећен. Најбројније су породице које славе Светог Николу, Светог Аранђела, Ђурђевдан, Светог Јована, Митровдан… Према неким подацима, најбројнији храмови у Србији посвећени су управо Светом Николи“, објашњава Kарапанџићева.

Протојереј Саборног храма у Нишу Миодраг Павловић каже да православци знају да је ово строго посна слава и да нема мрса тог дана.

„Празновање Светог Николе познато је не само код нас, већ и код католика. Његове мошти налазе се у Барију, у Италији. Оно што је важно за све који славе да се не огријеше и омрсе. Тога дана трпеза је посна (а и Божићни пост је у току), а породица треба да буде на окупу. Домаћин изјутра носи славски колач у цркву, жито, вино и свијећу, након литургије свештеник домаћину сече колач. По повратку кући, породица се окупља за трпезом, и оно што је важно ко год тога дана дође у кућу, не треба га вратити“, објашњава протојереј Павловић.

ШТА KАЖУ ВЈЕРОВАЊА
Светог Николу су већ за живота сматрали свецем и призивали у помоћ. Према вјеровању, он може да излијечи сваку бољку. Многа чуда су се десила због његових моштију које мироточе. Болесни који су му се молили, како кажу вјеровања, успјели су да поврате вид, проходају, а глувима се вратио и слух. На данашњи дан би требало посадити пшеницу, да би израсла до Божића.

На хришћанским бродовима дуж Јадранског и Средоземног мора морепловци су држали икону Светог Николе јер га сматрају својим заштитником.

Светитељ је рођен у Патари у Ликији, био је јединац, син богатих и угледних родитеља. Духовни живот започео је у манастиру Нови Сион у којем се већ налазио његов стриц, Свети Николај епископ патарски. Након смрти родитеља, кренуо је да шири вјеру и милосрђе, али о својим доброчинствима није говорио јавно. Након тога постао је архиепископ Мирликијски те је у вријеме прогона хришћана завршио у тамници, али ни тада није одступио од вјере.

Сматран је светитељем и током живота, људи би га позивали у тешким и болним тренуцима. Боловао је кратко и упокојио се 343. године, када је сахрањен у Саборној цркви у Мири. Шест вијекова вјерници су обилазили његов гроб у Мири, међу којима су били и Стари Словени. Након турског освајања Ликије и из страха да мошти светитеља не буду оскрнављене, 1096. године пребачене (прокријумчарене) су у Бари, у Италији, гдје су положене у Цркву Светог Јована Претече. Послије три године изграђена је велелепна црква посвећена Светом Николи.

ОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име