СДС И ПДП НАЈВЕЋИ ГУБИТНИЦИ ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА У СРПСКОЈ

0
38

Према коначним резултатима локалних избора у БиХ, највише разлога за задовољство има СНСД, који је са освојених 206.281 гласом или нешто мање од 32 одсто апсолутни побједник избора, пише портал banjaluka.net.

Међу побједнике, али и актере изненађења, уврстиле су се и мање политичке партије, које дјелују у оквиру владајуће коалиције.

С друге стране, иако су њихови заједнички кандидати однијели значајне побједе у дуелима за градоначелничке функције у Бањалуци и Бијељини, уколико се резултати посматрају кроз параметре заступљености у скупштинама, ПДП, а посебно СДС, не могу се похвалити завидним учинком.

Као највећа опозициона странка у Републици Српској, СДС је, са остварених 82.250 гласова или 12,47 одсто, доживио драстичан пад у броју гласова за одборнике у градским скупштинама и у минусу је за 48.273 гласа у односу на резултат остварен 2016. године.

Највећи пад СДС је забиљежио у Добоју, гдје је освојио једва 500 гласова. На претходним локалним изборима, СДС је у овом граду могао да се похвали са 12.847 гласова. Мало боља ситуација је у Бијељини, гдје је СДС са неколико десетина хиљада гласова дошао до свега 4.168. Озбиљан пад забиљежен је и у Требињу, гдје је листа прије четири године освојила 2.301 глас, а сада тај број износи 1.409,  наводи banjaluka.net.

Повјерење Бањалучана у СДС се готово преполовило, па је тако листа СДС-а у највећем граду Српске освојила 3.837 гласа, а прије четири године ова странка имала је 8.872 гласа. Слична ситуација је и у Градишци, гдје је СДС на локалним изборима 2016. године освојио 3.966 гласова, а на овим изборима тек 1.899.

У Приједору су са освојених укупно 3.164 гласова изгубили 2.359 у односу на прошле изборе, док су у Зворнику добили 1.783 гласа мање и освојили 2.536.

Са тренутном подршком, СДС се, са позиције некадашње изузетно јаке политичке партије и лидера опозиције, приближио категорији малих странака, којима је опстанак угрожен.

Томе у прилог свједоче и подаци о броју гласова које су освојили лидери ове странке у матичним срединама. Вукоту Говедарицу, некадашњег лидера СДС-а и кандидата за председника Републике Српске подржало је свега 994 Гачана.

Поставља се питање – да ли тешко финансијско и организационо стање и расуло странке може да оправда свјесно падање у сјену коалиционог партнера ПДП-а, пише портал banjaluka.net.

Иако у нешто повољнијем положају у односу на коалиционе партнере, завидним изборним резултатом не могу се похвалити ни у ПДП-а, који је за 9.500 гласова у минусу у односу на локалне изборе 2016. године.

Лош изборни резултат и скромна подршка бирача кандидатима за одборнике покушава се надомјестити побједом Драшка Станивуковића у Бањалуци. Поред солидног страначког изборног резултата у Бањалуци са 18.935 и Котор Варошу 2.348 гласова, пад подршке забиљежен је у осталим срединама у Српској.

Тако је у Зворнику листа ПДП-а освојила свега 332 гласа, а у ништа бољој ситуацији са освојених 896 гласова нашли су се и кандидати ове странке у Добоју.

Кандидати опозиционих и владајућих странака у Српској улазе у нове сазиве локалних скупштина које у наредне четири године уопште не морају да задрже садашњу структуру, ако се има у виду искуство из управо окончаног мандата, јер су општински и градски парламенти 2020. изгледали значајно другачије у односу на састав из 2016, прије свега због промјене дресова, ставова и политичких опредјељења солидног броја одборника.

Мада ће то мало ко међу њима признати, великим дијелом, одборници мандате могу да захвале властитим партијама, а посебно високопозиционираним функционерима унутар тих странака, који су им, зарад доброг резултата, на кандидатским листама „позајмили“ име, презиме и репутацију.

Чини се да је таква обмана бирача на недавно одржаним изборима била израженија више него икада. Наравно, крупна обећања су убрзо након избора замијењена извињењима бирачима.

Осим таквих „летећих измјена“, за многе посматраче политичких кретања изненађујући су и поједини резултати. Такав предзнак има и успјех ДЕМОС-а који је са освојених 40.555 гласова постао пета странка у Републици Српској, истиче се у тексту портала banjaluka.net.

С друге стране, иступање из владајуће коалиције, непромишљени потези руководства и сједење на двије столице коштали су подршке бирача њихове доскорашње партијске колеге из ДНС-а. Подршка ДНС-у је умањена за око 25.000 гласова, а генерално лош резултат био је само најава постизборног расула у овој партији, па ће се тако и дио освојених мандата сада наћи у рукама оних одборника који више нису њени чланови.

У овакав амбијент уклапа се и пораз ДНС-а у Приједору, раније неосвојивој тврђави те странке, гдје је листа освојила 7.080 гласова.

Турбуленције, неслагања, а на крају и раскол, коштали су и Ђокићеве социјалисте, који су ослабљени за садашње чланове СПС-а освојили 11.486 гласова мање.

С друге стране, СПС, сачињен од бивших чланова СП-а, за кратко вријеме, с обзиром да је ријеч о најмлађој партији, побрао је симпатије и на изборима освојио 27.312 гласова.

У коначном збиру, СП и СПС би на локалним изборима, да су остали у једној странци, освојили 67.826 гласова и били би „у плусу“ за 15.800 гласова. Томе треба додати и податак да СПС у свакој трећој општини није изашао на изборе, а углавном је ријеч о срединама са малим бирачким тијелом.

Уједињена Српска, као дио владајућег блока, забиљежила је уједначено добре резултате, а томе су допринијели солидни домети у градовима гдје је веће бирачко тијело. Тако је Уједињена Српска у Бањалуци освојила 8.294 гласа, у Градишци 3.439 гласова, Зворнику 2.892 и Приједору 2.016.

Нешто слабији резултат ове партије забиљежен је у Добоју и Требињу. У коначном збиру, Уједињена Српска биљежи раст од 25.055 гласова у односу на локалне изборе 2016. године.

Судећи према дешавањима након избора, незадовољства је, осим у опозицији, ипак било и у редовима владајуће коалиције.

Новоформиране странке однијеле су значајан број гласова партијама које су их изњедриле, па је политичка сцена Републике Српска постала право шаренило у том погледу, наводи се у тексту и додаје да је дошло до те мјере да се може рећи да Српска никада није имала више идеолошки ближих, а организационо разједињених партија.

Када је ријеч о појединачним кандидатима СНСД је убједљиво побиједио, те освојио 44 начелничке и градоначелничке позиције, а са великом разликом и освојених 15 мандата слиједи га СДС.

Поред побједе Драшка Станивуковића, ПДП ће свог начелника имати још и у Котор Варошу, док је Уједињена Српска прослављала побједу у Станарима. Преостали будући начелници и градоначелници у Српској независни су кандидати, који су обезбиједили подршку странака у зависности од локалне средине.

Побједа Драшка Станивуковића у Бањалуци и Љубише Петровића у Бијељини за позиције градоначелника представља њихове појединачне успјехе, али не и успјех СДС-а или ПДП-а. Станивуковићев вишегодишњи опозициони ангажман у Бањалуци резултирао је повјерењем Бањалучана, али са таквим повјерењем не могу се похвалити ни СДС ни ПДП као странке.

Слична ситуација је у Бијељини, гдје је побједио релативно непознат Љубиша Петровић.

ОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име